Na današnji dan, 24. marta 1999. godine u 19.45 sati snage NATO alijanse počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju.
Tokom 78 dana akcije, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je između 1000 i 4000 ljudi, a više hiljada je ranjeno.
Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na 30 – 100 milijardi dolara.
Istog dana Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje.
Bombardovanje suverene Savezne republike Jugoslavije bilo je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, a trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. godine i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca.
Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.
NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte.
U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.
Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.
Konačan broj izgubljenih života zvanično nije usaglašen. Prema nekim procenama ubijeno je između 1.300 i 4000 osoba, istovremeno procenjuje se da je ranjeno više od 12.000 lica.
Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca.
Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.
Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a.
Sa vojskom i policijom u centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.
Nakon ovog i drugih ratova tokom raspada Jugoslavije, Srbija je postala zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi.