Milan Vujaklija rođen je 15. novembra 1891. godine (po starom kalendaru) u mestu Buhača pored Slunja, ondašnja Austro Ugarska, sada Hrvatska. Otac Petar je bio pravoslavni sveštenik a majka Jelena domaćica.
Osnovnu školu pohađao je u Bosanskoj Kostajnici a gimnaziju u Zagrebu, Sremskim Karlovcima i Beogradu. Maturirao je 1911.g. u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu a zatim upisao Filozofski fakultet u Beogradu (nemački jezik, književnost i filozofija). Ratovi na prostorima Srbije prekidaju njegovo studiranje.
Kao dobrovoljac od 1912.g. učestvuje u Balkanskim ratovima a zatim i u Prvom svetskom ratu. U toku ratova bio je na ratištima od Beograda preko Niša, Skoplja, Prištine, Albanije, Soluna … sve do 9. februara 1919.g. kada je demobilisan. Tek posle rata završava fakultet.
Od oktobra 1919.g. počinje njegovo službovanje prvo u listu «Demokratija» a kasnije radi u Ministarstvu prosvete. Iako je radio kao pisar a kasnije i kao savetnik u Ministarstvu prosvete bavio se pisanjem i prevodima poznatih dela sa nemačkog jezika. Njegov najveće angažovanje je bilo na leksikografiji kako između dva rata tako i posle Drugog svetskog rata.
Umro je u Beogradu 1955. godine.
Milan Vujaklija kao pisac i prevodilac
Milan Vujaklija se bavio prevodima poznatih dela i leksikografijom a ti njegovi radovi su i dan danas veoma cenjeni. Od prevoda navodimo dela Artura Šopenhauera koja je preveo i objavio u periodu od 1922.g. do 1928.g. «O religiji», «O pisanju i stilu», «Metafizika lepog» i «O geniju». Pored toga prevodio je dela E.T.A. Hofmana i Dž.F. Kupera («Kožna čarapa»). Takođe je priredio za đačku lektiru iz nemačkog jezika delo Šilera «Balade» .
Dao je veliki doprinos višetomnom delu «Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika» u izdanju Srpske akademije nauke i umetnosti.
Ipak njegovo najznačajnije delo je «Leksikon stranih reči i izraza». Za vreme njegovog života ovaj leksikon je priređen i štampan u dva izdanja: prvo izdanje 1937.godine i drugo 1954.godine.
Leksikon stranih reči i izraza
Milan Vujaklija je sa prikupljanjem reči za leksikon počeo negde oko 1925.godine a u periodu od 1934. do 1936.godine uradio je njegovu definitivnu obradu.
Prvo izdanje bilo je štampano 1937. g. od strane ondašnjeg čuvenog izdavača Gece Kona. To je bio veliki događaj za srpsku leksikografiju i kulturu. Drugo izdanje je Milan Vujaklija obogatio novim rečima i izrazima i ono je izašlo iz štampe 1954.g. Ova knjiga je postala udžbenik za mnoge generacije i sinonim za leksikon stranih reči i izraza. Postalo je skoro pravilo da se za značenje mnogih stranih reči citira, kao izvor, Vujaklijin Leksikon kako u Srbiji i Hrvatskoji tako i u Bosni i Hercegovini.
Prva dva izdanja Leksikona su su više puta doštampavana da bi Vujaklijini sledbenici kasnijih godina priređivali novija izdanja. Bilo je neminovno praviti nova izdanja, sa dodatkom novih reči, jer su se u našem jeziku stalno pojavljivale (i koristile) nove strane reči i izrazi. Nova dopunjena izdanja su samo u Srbiji štampana 1980., 1991. i 1996.godine. Prvu pravu preradu i dopunu Leksikon je dobio radom dr Draga Ćupića, te je 2011. čuveni Leksikon objavljen pod nazivom Novi Vujaklija (izdavači Štampar Makarije iz Beograda i Oktoih iz Podgorice).
Od objavljivanja 1937. do danas Leksikon je prodan u više od 500.000 primeraka.
