Na današnji dan, 24. aprila 1815. godine u Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović kasnije se izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza.
Posle propasti Prvog srpskog ustanka, srpski narod se našao u još lošijem položaju. Turci su nastavili sa ubijanjem ljudi, paljenjem sela i surovim uterivanjem nameta. Mnoge srpske porodice bežale su preko granice, u Srem i Banat.
Takva situacija je dovela do ponovnog pojavljivanja hajduka i novih sukoba sa Turcima. Lokalne starešine su počele da ubijaju Turke koji su skupljali porez, a Arsenije Loma je zaposeo Rudnik.
Srpske starešine su se okupile u Takovu, 23. aprila 1815. (na praznik Cveti), i odlučile da podignu drugi ustanak protiv Turaka, koji je, u suštini, bio nastavak Prvog srpskog ustanka. Za vođu je izabran knjaz Miloš Obrenović, koji je tada izrekao čuvenu rečenicu: „Evo mene, evo vas – eto rata Turcima!”
Oružani sukobi vođeni tokom tog ustanka bili su manjeg intenziteta od onih u prvom ustanku i trajali su samo četiri meseca. Posle nekoliko pobeda ustanika došlo je do pregovora knjaza Miloša sa vezirom Beogradskog pašaluka Marašli Ali-pašom.
Sporazumom postignutim 25. oktobra 1815. dogovorena je mešovita srpsko-turska uprava, čime je taj ustanak završen. Drugi srpski ustanak je doveo do srpske autonomije u okviru Osmanskog carstva i uspostavljanja Kneževine Srbije, koja je imala svoju skupštinu, ustav i vladarsku dinastiju. Srbi su tim sporazumom, između ostalog, zaštićeni od samovolje i zloupotreba spahija i turskih upravnih činovnika, a stvaranje Narodne kancelarije u Beogradu dalo im je izvesnu samoupravu.
Posle pobede Rusije nad Turskom, Jedrenskim mirom rešeno je srpsko pitanje, u čemu je značajnu ulogu imalo potpisivanje hatišerifa (1830), dokumenta kojim su potvrđena samoupravana prava Kneževine Srbije.
