Na Blagovesti, 7. aprila 1943. godine, u kući na obali jezera Mičigen (SAD) preminuo je Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika i prvi diplomata u rangu ambasadora u našoj istoriji.
Tog istog dana, iz štampe je izašla njegova nova nova knjiga “Lirika,” koju je dugo pripremao, a nije dočekao da vidi.
Tri dana kasnije, knjiga mu je položena na grudi, i sa njom je sahranjen.
Podsetimo se stihova njegove poslednje pesme:
Moj dobri rode, svi su lagali,
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali i sve tlačili.I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima.
Da ne znaš ko si među drugima.S ubicama su crkve stvarali,
I s izdajnikom gorde tvrđave;
U zakletvi te svakoj varali,
Tvoje su svetlo ime brisali,
Na vodi digli moste rđave!Na zgarištu ti drže govore,
Na gubilištu podlo piruju,
Na bunjištima sade lovore…
I mrtve uče sad da miruju.Moj dobri rode, svi su rđavi,
Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Izdajnik i sad još u tvrđavi,
S ubicom žrtva sada druguje.Loman je, rode, most na provali,
Svud su u pričest otrov stavili…
S lupežom sve su novce kovali,
S krivokletnikom zavet pravili.
