Mirjana Karanović dobitnica ovogodišnje nagrade za životno delo „Pavle Vuisić“ na niškim Filmskim susretima prisetila se svojih početaka, i deljenja ekrana upravo sa Pavlom Vuisićem i osvrnula se na ulogu žena u društvu i na filmu.
Iako je kasnila na konferenciju zbog manjeg udesa, u dobrom raspoloženju je rekla se sve dobro završilo i da je samo malo stradao branik. Ona se na početku svog obraćanja našalila kako Pavle Vuisić ne bi bio srećan kada bi video da neka nagrada nosi njegovo ime, s obzirom na to da je on tokom svoje karijere izbegavao pažnju i popularnost.
„To sa Pavlom Vuisićem je jedna posebna priča i sumnjam da bi on bio naročito zadovoljan i srećan što neka nagrada nosi njegovo ime. Baš zato mislim da je sjajno što nagrada nosi njegovo ime, zato što on kada nije želeo da bude slavan i poznat. Bežao je od svega ovoga što prati svakog glumca, ali od toga se ne može pobeći. Mislim da je jedan Paja Vuisić u svakom glumcu, koji žudi da pobegne od popularnosti. To je taj život glumca, hoće popularnost, ali mu i smeta“, rekla je Mirjana Karanović.
Ona je jedina glumica koja se može pohvaliti sa dve Gran-pri nagrade na „Filmskim susretima“.
Upravo je Pavle Vuisić bio s njom na filmskom platnu u filmovima koji su joj doneli ove vredne nagrade.
„Moja prva profesionalna uloga je bila na filmu. To je 1979. kada se snimao „Petrijin venac“, a sada je 2023. godina, 44 godine sam ja glumica na filmu i u pozorištu. Ovo danas što dobijam ovu nagradu je za mene kao nekakav vrhunac svega što sam ja do sada uradila. Radiću ja i dalje, ali volela bih da me više ne uzimaju u obzir za nagrade“, poručila je Mirjana Karanović i prisetila se snimanja upravo sa legendarnim Pajom Vuisićem.
Ona se sa setom i osmehom setila snimanja filma „Petrijin venac“, kada Pavle Vuisić nije hteo da snimi intimnu scenu, kako ne bi promenio svoju sliku pred publikom. Mirjana Karanović se takođe prisetila kako je Vuisić bio ljut na Emira Kusturicu tokom snimanja filma „Otac na određeno vreme“, kada je nevoljno snimao scenu tokom koje se kupa.
„Niš je poseban upravo zbog svog koncepta, slavljenja glumca. Bila sam na mnogo festivala, na nekima sam bila kao glumica, zastupajući svoj film. Ono što je na svim festivalima u prvom planu jeste koncept filma, fotografije, vizuelni identitet, režija, scenario, a gluma je poželjno da bude dobra, ali je zapravo veoma retko u prvom planu. Ovde su glumci malih i velikih uloga apsolutno u prvom planu. Niš ima jednu posebnu tradiciju odnosa prema glumcima“, pohvalno govori o Niškim susretima.
Ona je na kraju naglasila da je njena misija da pomogne mladim ljudima, pre svega ženama, da hrabrije koračaju u svet i da se odbaci stari patrijarhalni kliše.
„Jedan od razloga zašto sam se upustila u režiju i pisanje scenarija je taj što sam želela da ispričam neku vizuru iz ugla žene mojih godina. Tako da očekujem da će glumice postati nekako ravnopravne sa svojim kolegama i da će imati relativno isti broj šansi da pokažu svoj talenat i glumačko umeće i da ispričaju neke drugačije priče“, rekla je Karanović i dodala: „Mislim da budućnost civilizacije leži na ženama i mislim da žene treba da se osnaže i odbace stari patrijarhalni kliše i mislim da treba da vaspitavaju svoje sinove da poštuju ljude, da ne misle da je sila na koji se rešavaju stvari, da je kultura i lepa reč nešto što je mnogo snažnije. Za to se ja borim i družim se sa mladim ljudima koje pokušavam da ohrabrim da se ne boje“, istakla je ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo.
Pored filmova „Petrijin venac“ i „Otac na službenom putu“, koji su prema njenim rečima obeležili njenu karijeru, zapažene uloge je imala i u filmovima „Majstori, majstori“, „Sabirni centar“, „Podzemlje“, „Bure baruta“, „Jagoda u supermarketu“, „Rekvijem za gospođu J“ i mnogim drugim.
Nagrada se sastoji od plakete sa likom Pavla Vuisića, delo akademskog vajara Milorada Tepavca, monografije i dokumentarne filmske storije o dobitniku.
