Pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već počela.
Prema narodnom verovanju ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, zbog toga što prvo treba završiti sve poslove koji su vezani za njive i bašte, jer oni ne mogu da čekaju nastupajuću zimu i hladnoću.
Predanje kaže da je Sveti Kirjak bio snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jednom dnevno, po zalasku sunca.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Živeo je 109 godina i upokojio se 557. godine, u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
Kako mu ime kaže, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta, da bi živio na osamljenom mestu, tako je i Sveti Kirijak skoro ceo život proveo u pustinji.
Moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih, ceo život proveo je bežeći od ljudske slave. Upokojio se 557. u 109. godini života.
Mnoge pravoslavne porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca. Mornari na ovaj dan nisu isplovljavali, kako ne bi uvredili sveca.
Širom zemlje održavaju se vašari, zavetine, preslave, litije, ove godine svedeno zbog pandemije.
Po narodnom verovanju danas se ne rade kućni poslovi, ali valja završavati sve poslove van kuće, koji ne mogu da čekaju zimu.
S Miholjdanom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli, narod to jesenje doba naziva Miholjsko leto.
