Svetla sedmica se završava Tominom nedeljom, koja je, po svemu sudeći zamena (ponavljanje) same Pashe (Vaskrsa), zbog čega se naziva i Antipashom (ili prevedeno sa grčkog – „umesto Vaskrsa“), kaže za Vidi Srbiju sveštenik Boban Stojković, profesor Bogoslovije u Nišu.
Ovog dana sećamo se kako se Vaskrsli Hristos javlja svojim učenicima i mironosicama, ušavši kroz zatvorena vrata. Odsutnom Apostolu Tomi oni oduševljeno govore o javljanju, a on na radosne priče onih koji su videli svog raspetog i umrlog Učitelja kao vaskrslog odgovara: „Dok ne budem video, neću poverovati…”
I posle osam dana, kako kaže Jevanđelje, kada su učenici opet bili zajedno, javio se Hristos i rekao Tomi: „Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje, i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne bude neveran nego veran“ (Jn. 21, 27). I apostol Toma je uskliknuo: „Gospod moj i Bog moj!”. I tada mu je Hristos rekao: „Pošto si me video, poverovao si, blaženi koji ne videše a verovaše…” (Jn. 21, 29). U znak sećanja na ovaj događaj Crkva je ovoj nedelji dala naziv Tomina nedelja.Od tada do danas, Toma je postao sinonim za neverstvo, pa često sumnjičavog i zovemo Neverni Toma.
Ono što nazivamo verom jeste ustvari onaj drugi i viši nivo ljudskog znanja. Može se reći da čovek bez tog višeg znanja, bez vere ne bi mogao da živi ni jedan jedini dan. Svaki čovek veruje u nešto i veruje nekome. Pitanje je samo u tome čija je vera, čije je viđenje i poznanje sveta pravilnije, punije i adekvatnije bogatstvu i složenosti ljudskoga života.
Jedan od najvećih bogoslova i učitelja Crkve protojerej Aleksandar Šmeman, na temu Tomine nedelje, ovako besedi: „Kažu: Vaskrsenje Hristovo je izmišljotina, jer mrtvi ne vaskrsavaju. Da, ali samo ako nema Boga. Međutim, ako Boga ima, onda i smrt mora biti pobeđena, jer Bog ne može biti Bog raspada i smrti. No, oni nastavljaju: ali, Boga nema nema Ga, jer Ga niko nije nikada video. Ali, šta znači onda pitamo ih mi svo to iskustvo miliona ljudi koji radosno tvrde da su videli Boga, ali ne fizičkim, već unutarnjim, dubljim i pouzdanijim vidom? Prošlo je dve hiljade godina, a svetom i dalje kao odgovor na nebeski pozdrav Hristos vaskrse! odjekuje taj sveradosni otpozdrav Vaistinu vaskrse!. Zar ne vidite, zar ne čujete? Zar u dubini vaše svesti sa onu stranu svih analiza, merenja i provera ne vidite, ne osećate tu besmrtnu i bleštavu svetlost, zar ne čujete taj večni glas koji govori: ”Ja sam Put, Istina i Život…”? Zar ne shvatate da u dubinama duše Hristos neprestano odgovara Nevernom Tomi u nama, u meni, u tebi: „Blaženi oni koji ne videše, a poverovaše”.
