Ministar finansija Siniša Mali pozvao je sve privrednike u Srbiji, koji su u sistemu PDV-a, a još nisu počeli da koriste elektronske fakture (e-fakture) da to urade što pre, jer će od 1. januara 2023. razmena e-faktura biti obavezna i u transakcijama unutar privatnog sektora.
Mali je kazao da je uspostavljanje sistema e-fakture način na koji se povećava konkurentnost i atraktivnost srpske privrede, a koji je omogućio unapredjenje poslovanja, njegovu veću transparentnost i povraćaj PDV-a u mnogo kraćem periodu.
“Koristi su ogromne. Uparujući izlazne i ulazne i izlazne fakture u sistemu e-faktura bićemo u mogućnosti da povraćaj PDV-a radimo u roku od 24 ili 48 sata, automatski, bez dodatnih kontrola, umesto kao sada kada to radi za 35 do 40 dana”, kazao je Mali na konferenciji “E-fakture i elektronska plaćanja za konkurentniju privredu”. Konferenciju je Ministarstvo finansija organizovalo sa NALED-om i podršku Nacionalne inicijativa ze bezgotovinsko plaćanje “Bolji način”.
Mali je naglasio da je sistem e-fakture besplatan, transparentan i omogućava poslodavcu da zna šta je kupio i prodao u prometu sa drugim pravnim licima, a e-fakture su jednostavnije i jeftinije za čuvanje.
“To je ogromna prednost za našu privredu i njenu likvidnost”, kazao je ministar.
On je ocenio da je uvodjenje e-faktura u sistem poslovanje domaće privrede “jedan od njavažnijih reformskih poteza koji je sproveden u proteklih 20 godina”.
“Kada je uvodjenje e-faktura Srbija je ispred Francuske, koja planira da ih uvere 2027. godine, ispred Španije, koja planira da ih uvede 2026. godine, ispred Slovenije koja još nije ratifikovala zakon o e-fakturama u parlamentu”, rekao je Mali.
Podsetio je da u ovom trenutku sistem e-fakture upotrebljavaju svi korisnici javnih sredstava, njih više od 10.000, kao i najveći broj privrednika. Obavezu da primaju i dostavljaju fakture kroz sistem e-faktura imaće svi obveznici PDV-a u privredi, a mogu da ga koriste i druga privredna društva i preduzetnici.
Ulaskom preostalih privrednih subjekata u sistem biće uspešno zaokružen proces uvođenja e-faktura u Srbiji. Prvi su u sistem ušli korisnici javnih sredstava koji su od 1. maja ove godine počeli da izdaju i primaju e-fakture.
Privrednici koji posluju s javnim sektorom takođe su bili u obavezi da od 1. maja preko sistema e-faktura izdaju fakture, a od 1. jula i primaju.
Prema podacima Ministarstva finansija, u sistemu elektronskog fakturisanja trenutno se nalazi 10.685 korisnika javnih sredstava, i 175.942 privrednih subjekata, a kroz sistem je prošlo oko 5,5 miliona e-faktura.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad kazala je da Nemačka podržava dalje unapredjenje fer poslovnog okruženja u Srbiji i efikasno suzbijanje sive ekonomije bilo koje vrste.
Kako je dodala, zato je Nemačka podržala sve srpske institucije u definisanju i izradi novog Nacionlanog programa za suzbijanje sive ekonomije.
“Uvodjenje e-fiskalizacije e-faktura, predstavljaju ambiciozne, sistemske reforme, koje će pravilno primenjene smanjiti troškove srpskih preduzeća, ali i doprineti efikasnosti javne uprave”, rekla je Konrad.
Prema njenim rečima, ove reforme će doprineti i stvaranju ravnopravne konkurencije za sve aktere na tržištu i onemogućavanje razne vrste prevara.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladislav Cvetković kazao je su “e-fakture, e-fiskalizacija i e-plaćanja stubovi transarentne ekonomije i fer konkurencije”.
“Zato NALED podržava razvoj ovih sistema koji pružaju benefite gradjanima, privredi i državi kada je reč o boljim načinima za plaćanje i novim prilikama za razvoj poslovanja, unapredjenje javnih usluga i brži ekonomski razvoj”, kazao je on.
Cvetković je istakao da za gradjane bezgotovinska plaćanja znače veliku uštedu vremena, jer su i do tri puta brža od plaćanja gotovinom, kao i kupovinu bezbednih proizvoda na sigurnom mestu, uz pomoć POS terminala.
Dodao je da takav način plaćanja omogućava veći izbor pri kupovini preko interneta, po nižim cenama.
“Bezgotovinska plaćanja privrednicima značajno povećavaju prilike za razvoj poslovanja kroz sticanje novih kupaca, uvodjenje internet prodaje i otvaranje novih tržišta”, rekao je Cvetković.
Ona pomažu, kako je naveo, digitalnu transformaciju zemlje i brži ekonomski razvoj, a državnim organima olakšava nadzor nad finansijskim tokovima, ubrzava administrativne postupke i smanjuje obim sive ekonomije.
Cvetković je najavio da će uskoro, kako bi se podstakao razvoj bezgotovinskog plaćanja u Srbiji, biti lansiran POS program, kao deo Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.
Kako je objasnio, POS program je namenjen preduzetnicima, mikro preduzećima, malim i srednjim preduzećima, koji do sada nisu prihvatili bezgotovinska plaćanja, kako bi svojim kupcima pružili pouzdan i efikasan način kupovine, a otvoren je i za institucije koje žele da ponude bezgotovinsko plaćanje na šalterima.
“Namera nam je da tokom tri godine opremimo 25.000 prodajnih mesta POS terminalima, odnosno softverom za onlajn prdaju”, rekao je Cvetković.
Podsetio je da je u Srbiji trenutno nešto više od 117.000 POS terminala i gotovo 3.000 internet prodajnih mesta.
“Sa novim programom povećala bi se prihvatna infrastruktura za više od 20 odsto, što bi Srbiju približilo EU gde je prosečan broj POS terminala na milion stanovnika dva puta veći nego u Srbiji”, ukazao je Cvetković.
