„Lepterija“ je najpoznatije i najposećenije izletište u Sokobanji, a udaljeno je dva kilometra od samog centra. Do izletišta se može asfaltnim putem ili živopisnom šumskom stazom.
Jedno od najpopularnijih izletišta u Sokobanji je Lepterija. Do Lepterije se može stići na više načina, kolima prema Ozrenu gde postoji tabla koja označava skretanje do Lepterije, a put je asvaltiran i uzan, pa treba biti oprezan.
Ovim putem može se doći i pešice, mada postoji uspon kod „Vidikovca“, ali nije previše zahtevan za pešake.
Kada se stigne u ovo izletište prvo što se oseti je miris šume i netaknute prirode. Moravica je bistra i hladna i zbog svog dna ima prelepu zelenskastu boju. Ovde je pecanje zabranjeno, a ne retko se mogu pastrmke koje se praćakaju u reci.
Staze za pešake vode kroz šumu, na pojedinim mestima je šuma tako gusta da se ni nebo ne vidi. Sa strane su pećine, manje i veće.
U jednoj od njih skrivao se, Sokobanjci kažu, Hajduk Veljko, u drugoj je bravio Ivo Andrić za vreme Drugog svetskog rata, gde je i stvarao književna dela neprolazne umetničke vrednosti.
Na Lepteriji postoji kamp naselje Narodne Banke, restoran sa sobama za smeštaj i jedna lepo uređena vila.
U šumici pored restorana ima dosta stolova i klupa pogodnih za celodnevni piknik veće grupe ljudi. Odmah pored je lepo uređen izvor sa vrlo hladnom vodom. U reci Moravici, baš u neposrednoj blizini izvora i odlično mesto za kupanje.
U neposrednoj blizini je crkva Rođenja Presvete Bogorodice. Nacrt za ovu crkvu, malo je poznat podatak, uradio je Nišlija, arhitekta Miodrag Medar.
Srednjovekovno utvrđenje Sokograd nalazi se na samo 500 m od Lepterije, do koga se dolazi samo šumskom stazom.
Ako se pređe preko mosta, dolazi se do Bogorodičine stene, a desno od mosta vodi staza do pećine u kojoj se na svaki Veliki Petak pojavljuje jako vrelo bele vode, koja posle nekoliko dana nestane.
Međutim, kafu ili neko drugo osveženje na ovom mestu nećete naći. Ranije je odmah preko mosta, u stenama, bio mali restoran gde su se služili domaći proizvodi, meštani kažu da je moglo i da se prezalogaji, popije domaća rakija i sok od malina koji se za “dušu lepi”. Danas toga, nažalost, nema. Ostala je samo tabla.
