Ekološki protest održan je na Đačkom trgu u Kragujevcu, odakle je poslata poruka “ne litujumu u Srbiji” i najavljena istrajna borba za bezopasan vazduh i za čiste vode.
Učesnici protesta su istakli transparente “Gušite nas”, “Stop ekološkom izbeglištvu”, “Pravo na zdravo” i druge.
Naučna saradnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević je navela da su istražne radnje litijuma kod Valjeva “oslobodile toksične rudničke vode u poljoprivedno zemljište”.
“Te vode su koje su ušle ljudima u bunare, a ljudi su je konzumirali više od godinu dana ne znajući da je zatrovana, njihova stoka je pila tu vodu, uginuli su jaganjci, a čovek je dobio žive rane na koži,a nije znao od čega je”, rekla je Đorđević.
Ona je navela da su analize pokazale da je voda toksična, a sadržaj litijuma i bora “od tri do 20 puta veći od dozvoljenog”.
“Ta poljoprivredna zemlja je zauvek uništena, a radi se o zemlji koja je prvoklasna”, kazala je Đorđević.
Ona je ocenila da je vlast “u nedostatku znanja i pameti odlučila da rasprodaje prvoklasnu zemlju za rudničke aktivnosti, a dovlače se i prljave tehnologije sa svih strana, najviše iz Kine”.
“Svedoci smo da smo ovih godina postali jedna od najzagađenijih zemalja na svetu kada je u pitanju kvalitet vazduha. Ziđin u Boru je utrostručio proizvodnju bakra bez ikakvih zaštita”, rekla je Đorđević.
Ona je navela da stanovništvo tog grada “enormno oboleva od kancera”, a da Institut za javno zdravlje “Batut” krije te podatke, iako se do njih došlo preko Poverenika.
Prema rečima dr Đorđević, rudnici litijuma su pogubni po životnu sredinu. Ona je navela primer da je u Nevadi ovog leta zaustavljeno otvaranje rudnika, jer je, prema njenim rečima, utvrđeno da bi nepovoljno uticao na dve zaštićene vrste, žalfiju i tetrebe.
“U Jadru postoji 145 zaštićenih vrsta. Jadar je razvijena poljoprivredna oblast , sa razvijenim sočarstvom, pčelarstvom i mlekarstvom a ljudi lepo žive. Taj predeo je idealna harmonija suživota čoveka i prirode, jedinstveni predeo u jgoistočnoj Evropi”, ocenila je Đorđević.
Istakla je da je vlast odlučila da uništi taj predeo da bi kompanija “Rio Tinto” iz rudnika “profitirala oko 100 milijardi dolara, od čega bi pet posto dobila Srbija od rudne rente”.
“Ostaće nam toksična jalovišta, a to je problem sa svim rudnicima, jer sadrže nepotrebne toksične elemente. Jalovišta vekovima zagađuju”, objasnila je Đorđević.
Rudnici će fizički trajno uništiti zemlju, ocenila je ona, a toksične materije koje se oslobađaju zagađivaće u narednim vekovima.
Đorđević je navela da je juče saznala od francuskih novinara koji izveštavaju o tome šta se u Srbiji dešava, da u Francuskoj “već znaju da su u Srbiji planirana još 72 rudnika”.
“Ako se to dogodi, Srbija više neće biti mesto za život”, zaključila je Đorđević i poručila da “ne smemo da dozvolimo vlasti da nam trajno uništi zemlju” i pozvala da se na vlast i na institucije vrši pritisak da se to ne dozvoli.
Marica Živanović Poljo iz “Neko brine za Levač” rekla da je u tom kraju planirana istraživanja za eksploataciju litijuma i bora na 175 kvadratnih kilometara od ukupno 365 kilometara opštinske površine.
Ona je rekla da su Levčani odlučni da se tome suprotstave.
Traže izmenu prostornog plana da se ne dozvole takve aktivnosti, a peticiju je potpisalo oko 2.000 građana Levča.
“Mi smo obični ljudi koji se brinu za naše okruženje, a sve vreme trpimo ogromne pritiske”, rekla je Živanović Poljo.
Ona je kazala da je u subotu na protestu u Jagodini, ekološke aktiviste okružila grupa od dvadesetak policajaca i legitimisali ih, a tokom skupa su ih snimali i fotografisali.
Marija Simić Savić iz udruženja “Ekomar” je ocenila da je Kragujevac danas “grad na fekalnom kolektoru” i da postoji aplikacija kao za vazduh vode bi bile stalno u crvenom.
“Tekuće vode grada Kragujevca su u petoj klasi kvaliteta odnosno veoma zagađene”, rekla je Simić Savić.
Ocenila je da Kragujevac ima “mrtve reke”, kao što su Uglješnica i Lepenica, jer u njima nema nikakvog života.
“One ne izviru tako, nego ih mi činimo zagađenim, nesavesni građani i nadležne službe koje uopšte ne zanimaju naše vode”, rekla je Simić Savić.
O nezainteresovanosti nadležnih za kvalitet vode, prema njenim rečima, najbolje govori da je vlast” izdvojila svega 45.000 dinara za kontrolu kvaliteta površinskih voda u 2020. godini”.
Dodala je da grad Kragujevac “nema registar zagađivača voda, a inspekcijski nadzor gotovo da ne postoji”.
“Poslednja studija o kvalitetu voda urađena je još 1993. godine i danas se koriste ti podaci”, kazala je ona.
Simić Savić je rekla da grad planira da uloži 40 miliona dinara u uređenje obale Šumaričkog jezera u koje se ulivaju fekalije i to jezero svake godine cveta i masovno pojavljuju cijano bakterije.
Jezero Bubanj, kako je kazala, ugroženo je najavljenom gradnjom stambeno–poslovnog kompleksa.
Navela je da obali akumulacije “Gruža” godinama “cveta divlja gradnja, a da nije rešeno pitanje odvoda kanalizacije”.
Dejan Milošević sa portala “Prvi na skali” rekao je da su se ekološki aktivisti u više navrata, za više pitanja, obraćali lokalnoj samoupravi i da je “u plan” ušao njihov predlog da se unapredi merenje kvaliteta vazduha u Kragujevcu za šta je potrebno da se nabavi oprema i postavi više mernih stanica.
Zatražili su i ograničenje kretanja teških kamiona kroz grad, tačnu evidenciju svih divljih deponija i saniranje jalovišta u Stragarima.
