Kopaonik, najveći planinski masiv u Srbiji, jedno je od najpoznatijih skijališta u Evropi. Leti često zaboravimo na ovu planinu, koja kao čuvar prkosno odoleva vekovima u srcu naše zemlje. Međutim, ono što Kopaonik nudi u toku letnjih meseci, nešto je što se retko gde može videti.
Na ovoj planini, od poslednjeg istopljenog snega, do prvih pahulja, priroda nam nudi – sebe. Bogatstvo flore i faune koju Kopaonik poseduje, kao i raznovrstan sadržaj, Kopaonik čini idealnim za letnji odmor i aktivni turizam.
Kopaonik predstavlja savršenu destinaciju za šetnju uz lagane brežuljke ili planinarenje uz zahtevne staze. U zavisnosti od mogućnosti i kondicije, Vaše je da odaberete stazu i prepustite se čarima prirodnih lepota koju ova planina nudi.
Ono što bismo posebno izdvojili, jeste obilazak gejzira i svetilišta Metođ.
Otprilike na polovini puta između Brzeće i turističkog centra odvaja se pešačka staza, koja nije zahteva i koju bez problema mogu savladati i oni koji nisu navikli na pešačenje planinama.
Staza prolazi kroz gustu šumu, koja se tek po negde proredi i otvara pogled na impozantne planinske masive.
Do gejzira se pešači oko pola sata, a usput se smenjuju četinari, veličanstvene smrče, čija visina doseže i do 40 metara. Veliki broj izvora i rečica preseca put što daje poseban doživljaj ovoj maloj avanturi.
Put koji prati Gvozdačku reku dolazi do gejzira Metođ. Visok je nekoliko metara, a mlaz hladne vode pod pritiskom diže se u visinu. Sam gejzir ovenčan je gustom listopadnom šumom i visokim stablima bukve i smrče.
Gejzir se, kažu, pojavio pre nekoliko decenija i ustalio se.
The gallery was not found!Od gejzira do samog svetilišta Veliki Metođ ima nekih dvadesetak minuta pešačenja, nešto zahtevnijim stazicama, sa više uspona.
Svetilište se nalazi u maloj pećini, koja se nalazi u samoj litici. Crkvica posvećena Svetom Metodiju smeštena u steni nastala je u tursko vreme. Tu su ljudi ovih krajeva, krijući se od Turaka, dolazili u zbegove, pa i crkvicu uredili u samoj litici.
Oko same crkvice, a i tokom čitave staze nalaze se klupe, koje omogućavaju predah i prepuštanje zvukovima i čarima netaknute prirode.
Svakako, prilikom posete Kopaoniku, neizostavn je i obilazak turističkog centra i Pančićevog vrha.
Turistički centar predstavlja urbanizovani deo Kopaonika, na kome se nalazi veliki broj hotela, restorana, skijaških staza, kao i parkova koji nude bogat sadržaj.
Od turističkog centra žičarom ili pešaka stiže se do Pančićevog vrha.
Uspon traje oko sat vremena i prilično je zahtevan za nekoga ko nije navikao na pešačenje po planinama, tako da se za one koji nisu spremni, preporučuje korišćenje žičare.
Pančićev vrh visok je 2.017 metara i Najviša je tačka ove planine. Naziv vhra je dat u čast Josifa Pančića, srpskog velikana botanike.
Kopaonik svakako vredi posetiti tokom leta. Brojne su staze za laganu šetnju ili zahtevnije uspone i svako će pronaći ono što mu odgovara da bi uživao u prirodnim bogatstvima planine.
Naša je preporuka da odaberete rutu i krenete u avanturu.
