Ranko Stojković iz Krajkovca kraj Merošine jedini je kolar u ovom kraju koji još uvek radi, kaže sve je manje posla za njega mada ljubav prema zanatu nikako ne jenjava, zato i danas jeste u radionici. To što je levoruk samo mu je donelo više mušterija i tvrdi da su “levaci” bolji majstori.
Zanat je učio od oca i deda Tileta, kako kaže za Niške Vesti baš njegov deka imao je više od 20 učenika, koji su danas vrsni stolari. Najradije se seća Ljubomira Paunovića sa kojim je godinama sarađivao i dodaje od njega je naučio puno toga korisnog, što i danas primenjuje u radu.
“Jedini sam u ovom kraju koji još uvek radi. Za razliku od stolara ja izrađujem drvene delove za zaprežna kola kojih je sve manje. Kako bi imao posla ja sam proširio svoju paletu proizvoda pa se bavim i izradom roletni i u tome mi nema ravnog”, kaže uz osmeh Ranko.
Ne voli da odlazi u njivu, ali dodaje da satima ume da ostane u radionici.
“Ja sam levak i tvrdim da su majstori koji su levoruki bolji majstori od ovih drugih. Izrađivao sam ranije i instrumente, koji su namenjeni levorukim muzičarima a i sam koristim i levoruki alat. Kada sam bio mali vezivali su mi levu ruku kako bi naučio da koristim desnu ali ne, ja sam naučio i nastavio i čitav život radim levom”, objašnjava Stojković.
Ranko je za svojih 76 godina uspeo da porodicu okupi oko svog posla, pa se i deca rado prihvate dleta. Naslednici Đorđe i Darko rado uzmu neke obaveza u radionici, a od rada nije bežala ni unuka koja je danas doktorka.
“Slabo sada ima posla, neka sitnica…na primer držalica, neka daska. Ne, nismo skupi al je društvo danas takvo, da je sve manje posla za nas zanatlije, sve je drugačije”, kaže Ranko.
Supruga Moravka Stojković potvrđuje da Ranko najviše voli da radi u radionici dok njivu nerado posećuje, baš onda kada mora.
On ponosno ističe da je on peta generacija u familiji koja se bavi obradom drveta.