Klemen Grošelj, poslanik Evropskog parlamenta (EP) i izvestilac iz senke za Srbiju ispred grupe “Obnovimo Evropu” u EP, izjavio je da je “nejasno šta se dogodilo prošlog vikenda na Kosovu, ali da je to nešto što ne treba ni Srbiji ni Kosovu”.
“U svakom slučaju, ako se u sledećih nekoliko dana ne pojasni šta se dogodilo to bi moglo da ima negativan uticaj na sam proces (pregovora) i na obe zemlje u očima međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije (EU)”, rekao je Grošelj u emisiji Pola sata Demostata.
Upitan da li najnovija kriza na Kosovu možda ide naruku nekom od stranih faktora, uključujući Rusiju, Grošelj je rekao da je “pitanje da li je to isprovocirano sa njihove strane”, ali da je moguće da “spoljne snage, možda ne ruske, već neke druge, pokušaju da to iskoriste u svojoj propagadnoj i drugoj agendi”.
“Događaji na Kosovu došli su u trenutku koji je dosta interesantan – ako pratite zbivanja u EU, mogli ste da vidite da je sada ponovo počela rasprava o proširenju”, rekao je poslanik EP.
“Mislim da kada bi se rešilo pitanje Kosovo, kada bi se pronašlo rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Kosovo i za Srbiju, onda bi se i mnoga pitanja mogla rešiti dosta jednostavnije i to bi dugoročno stabilizovalo Zapadni Balkan. Onda bi mogla krenuti i prava integracija Zapadnog Balkana u Uniju”, smatra Grošelj.
Sagovornik Demostata tvrdi da će kosovski premijer Aljbin Kurti na kraju pristati na formiranje Zajednice srpskih opština. ”To će jednog dana biti fakt. Nemam nikakvih nedoumica”, rekao je.
Prema mišljenju ovog evroparlamentarca, najvažnije za budućnost srpske demokratije jeste da se “stvori pluralno, nezavisno medijsko okruženje, znači, da imate medije koji su nezavisni, koji izveštavaju o različitim političkim gledištima i događanjima u društvu, i da nemate velikih diskrepanci između političkih aktera, u smislu da je neko iz vlasti, recimo, 300 puta u medijima, a neko drugi iz opozicije pet puta. To su bazične stvari”.
Povodom spremnosti Evropskog parlamenta da ponovo posreduje u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji o izbornim uslovima, Grošelj je rekao da bi ga ”najviše radovalo da se taj dijalog vodi u okviru Skupštine Srbije, jer najbolji dogovori su oni koje su političke snage u stanju da same postignu, dakle, bez posrednika”.
Komentarišući činjenicu da u Srbiji ne postoji medijski pluralizam, odnosno situaciju u kojoj je većina medija, uključujući one sa nacionalnom frekvencijom, pod kontrolom vlasti, kao i da dominira proruski narativ, praćen antizapadnom retorikom, Grošelj konstatuje: “To je politička odluka”.
“U međustranačkom dijalogu važno je pitanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM), to je pitanje institucija. REM bi trebalo da deluje tako da osigura da mediji budu nezavisni, da je sve ono što ljudi gledaju u skladu sa standardima. Ako REM nije nezavisan, ako nisu ti ljudi koji su u različitim odborima te institucije nezavisni, ako nisu kompetentni, ako nemaju neophodno znanje, onda imate situaciju u kojoj se našla Srbija. Mislim da je politička odgovornost dosta jasna, odgovornost je na vlastima, da stvore uslove u skladu sa standardima koji važe u EU”, rekao je.
Grošelj smatra da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije 2030. godine, što je datum koji se pominje kao novi mogući tajming za proširenje.
“To treba shvatiti kao datum kada će EU biti spremna za novo proširenje…Rat u Ukrajini je duboko promenio stvari, i sada zemlje moraju da biraju. Nadam se da će Srbija izabrati put ka EU, Srbija je uvek bila deo velikih evropskih naroda, i ne vidim razlog zašto to ne bi bila ponovo u porodici evropskih naroda. Mislim da Srbija može toga dobrog da donese EU, kao i Unija Srbiji, ali put je takav kakav jeste… Neke reforme su malo teže za društvo, a neke za političke elite”, rekao je Grošelj.
