Solidarna kuhinja u Beogradu postoji od aprila 2020. godine, za vreme vanrednog stanja pripremili su više od 5000 obroka za najugroženije građane i isporučili preko stotinu paketa za porodice koje mogu same da pripremaju obroke. Obezbeđuju hranu i drugu pomoći onima kojima je najpotrebnija. “Na sveprisutne probleme siromaštva i gladi u našem društvu odgovaramo solidarnošću i uzajamnom pomoći”, ističu, a njihov moto je “ako država neće-mi hoćemo”.
U Solidarnoj kuhinji kažu da im je jedini cilj obezbeđenje što većeg broja obroka onima kojima su potrebni.
“Ljudi koji dolaze u naš red za hranu su ljudi koje je sistem izneverio. To su ljudi koji žive na ulici, penzioneri sa sramno nismim penzijama, samohrani roditelji, prekarni radnici koji rade sa privremenim ugovorima, primaju minimalac i nemaju nikakvu sigurnost u životu. Prosto, ljudi u Srbiji nemaju priliku da dostojanstveno žive od svog rada. Zato je važno da isključimo televizor i pogledamo oko sebe, kako naši sugrađani zaista žive. A onda i da se zapitamo kako mi možemo da pomognemo i da svi malo više volimo jedni druge”.
Ema Stepanović, članica Solidarne kuhinje zadužena za komunikaciju sa medijima, kaže da nemaju finansijske probleme i da se obroci pripremaju redovno zahvaljujući pojedinačnim donacijama građana.
“Više uplata građana sa malim donacijama nama je dovoljno. Građani uplaćuju po 500, 1000 dinara, ali kad više njih stalno donira, onda je to sasvim dovoljno. Vodimo računa da namirinice kupujemo tamo gde su jeftinije i tako uspevamo da pomognemo sugrađanima”, kazala je za Srbija Vesti.
Svoj rad ne naplaćuju, jer kolektiv radi na bazi volonterizma.
Volonteri – kuvari pripremaju i pakuju hranu u svojim domovima u skladu sa mogućnostima, jednom do par puta nedeljno. Jedna kuhinja pravi najmanje 20 obroka. Trude se da na nedeljnom nivou organizuju što veći broj raznovrsnih i hranjivih obroka.
“Volonteri – vozači preuzimaju hranu od kuvara i dopremaju je onima kojima je potrebna. Hrana dolazi do korisnika na dva načina: dostavlja se direktno porodicama ili se deli sredom, subotom i nedeljom u 16h na punktu kod Vukovog spomenika”, objašnjavaju.
O sebi kažu da nezavisni, neprofitni i demokratski ustrojeni, a odluke donose svi članovi i to dogovorom ili dvotrećinskom većinom.
“Unutar Solidarne kuhinje gajimo iste vrednosti koje koristimo u svom radu – organizovani smo na principima uzajamne pomoći i direktne demokratije, a bilo kakva diskriminacija nije dozvoljena. Kako verujemo da borba protiv gladi ne treba da bude korišćena u svrhu reklame i samopromocije, ne sarađujemo sa političkim partijama, niti organizacijama koje pretenduju da to postanu”, ističu na svom portalu.
Ema Stepanović je pozvala zainteresovane Nišlije aktiviste da formiraju slično udurženje građana u Nišu, a aktivisti Solidarne kuhinje spremni su da pruže pomoć oko pitanja organizacije i logistike, jer sada već imaju prilično iskustvo u radu, dodala je.
