Kada smo zaljubljeni, a kada volimo? Ljubav jeste hemija

Šta se to dešava u nama kada volimo? Zašto nam srce ubrzano lupa, telo zatreperi, dlanovi se znoje? Ne osećamo glad, a srećni smo. Da li je ljubav zaista hemija? Prema rečima prof. dr Ivan Palića sa Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu krilatica „ljubav je hemija“ nije neosnovana.

Ljubav se može svesti na određene hormone koji se luče u našem organizmu kada se jave emocije  prema drugoj osobi. U ljubavi, odnosno u odnosu između dvoje ljudi postoje dve faze, otkriva profesor hemije Ivan Palić.

„Faza zaljubljenosti i faza ljubavi razlikuju se upravo po tome koji se hormoni kada luče i kako deluju na naš organizam. U prvoj fazi, izazivaju kod nas produkciju određenih hormona koji po svom dejstvu imaju sličan efekat kao amfitamin (opasna droga). To su pre svega feniletilamin i norpineferin, mada bih mogao da spomenem i dopamin“, istakao je dr Ivan Palić i dodao da je u ovoj fazi najbitniji je feniletilamin-hormon zaljubljenosti.

Ove supstance imaju za posledicu jednu euforiju koja se javlja kod ljudi. One su zaslužne za to što se nama jave “leptirići” u stomaku, za to što nam je glava u oblacima, da ne osećamo da li smo gladni ili žedni.

„Ono što je interesantno kada je hormon zaljubljenosti u pitanju, vremenom se stvara određeni imunitet na njega, kao i kod svake druge droge, a to znači da nam je vremenom potrebna sve veća i veća doza. Upravo je to razlog zašto kod nekih ljudi polako prođe ta zaljubljenost pa se vrlo brzo zaljube u nekog drugog, a kod nekog malo duže traje“, objašnjava dr Palić.

Ipak, nije sve tako crno. Organizam je napravljen tako da kada se jedan biohemijski proces završi, može da počne novi.

„Ukoliko partneri nastave da budu u nekoj vezi, ovaj prvi proces, lučenje feniletilamina, može da se zameni u fazi sada već zrele ljubavi lučenjem endorfina, koji je po svom dejstvu veoma sličan morfijumu. Endorfin je poznat i kao hormon privrženosti, a to znači da dolazi do stvaranja jedne smirenosti, jednog spokoja u organizmu i ovaj biohemijski proces nije ograničen nekim rokom trajanja, odnosno može da traje do kraja života“, kazao je Palić.

Interesantno je to da je produkcija endorfina u organizmu uslovljena direktno prisustvom partnera. To znači da ukoliko s nekim ne provedete dan, ili neki period, izostaće određena doza endorfina i javiće se takozvano ljubavno nedostajanje kod partnera.

Sa druge strane, ukoliko dođe do raskida i prekine se naglo bio-hemijski proces, onda se javi poznata ljubavna bol, koja je upravo uzrokovana time što endorfina više nema u organizmu.