Kaćun je cvet, najcešće, predivne ljubićaste boje, mada ih ima i u beloj i žutoj boji, koji raste na livadama i ispod borova gde retko koja biljka uspeva zbog borovih iglica koje u sebi sadrže kiseline koje ubijaju biljke”, kaže za Vidi Srbiju Svetlana Blagojević.
Kaćun je predstavnik familije orhideja (Orchidaceae) čiji je latinski naziv Dactylorhiza sambucina. Spada u kategoriju planinskih biljaka, a koristi se u narodnoj medicini.
Morfologija
Krtole ove vrste su vretenaste ili valjkaste, sa brojnim korenovima. Stabljika je uspravna, šuplja, u gornjem delu uglasta, bledozelene boje. Listovi su brojni i dvojaki. Naime, u gornjem delu stabljike se nalaze 1 ili 2 objajasto-lancerasta lista, a pri osnovi stabljike se nalaze suženi listovi koji sa dugim rukavcima obuhvataju stabljiku. Brakteje su široko lancetaste, duže su od gornjih cvetova, zelenkaste boje. Cvast je u početku kratko jajasta, a kasnije valjkasta. Prilično je zbijena i bogata cvetovima. Cvetovi su svetložuti ili purpurnocrveni. Obično nemaju miris, a kada ga imaju on je slab i podseća na zovu. Antera je purpurna.
Ekologija
Kaćun naseljava ekosisteme mezofilnih gorskih i subalpinskih livada, kao i subalpinskih rudina na krečnjacima i silikatima. Zemljišta na staništu ove vrste su smeđaa kisela, smeđa krečnjačka, krečnjačke crnice ili dolomitne rendzine. pH vrednost ovakvog zemljišta obično varira između 5 i 6, a procenat humusa se penje na preko 10%. Vrsta je nalažena samo u Evropi i to u gorskom i subalpinskom pojasu.
