Za Oblačinu su čuli svi, najprepoznatljivija je po sorti višnje, ali i po jezeru koje više od pola veka peivlači turiste i zaljubljenike u prirodu iz regiona. Oblačinska višnja je brend opštine Merošina, njen uspon počinje šezdesdetih godina XX veka, sa prvim plantažama zasađenim na poljoprivrednom dobru. Oblačinska višnja važi za jednu od najkvalitetnijih sorti u svetu, zbog velikog procenta suve materije u plodu.
Ali i pre pojave višnje i pre uređenja Oblačinskog jezera, Oblačina je imala važnu ulogu u Dobriču.
Nakon oslobođenja ovih prostora od turaka u Toplicu je upućen izaslanik Marić, on je oganizovao opštinsku vlast, pa je tako opština Oblačinska koja je bila pozicionirana u centralnom delu Dobriča, postala središte opštine. Ostalo je zapisano da su se predsednici često menjali, a među onima koje su seljaci zapamtili bio je Stojan Stošić zvani Barbul iz Baličevca. Za vreme ratova predsednik je bio Milan Milić, takođe iz Baličevca. Da upamćeni predsednici Oblačinske opštine ne budu samo iz Baličevca, potrudili su se Vasko Antić i Cvetko Ristić rođeni oblačinci, koji su takođe u izvesnom periodu bili na čelu opštine.
Oblačina je dugo bila i obrazovni centar ovoga kraja, naime pri zapisi svedoče da je prvi učitelj u Oblačini 1879 bio izvesni Mihajlović, koga je nešto kasnije zamenio Stojko Ivković. Prva škola u oblačini radila je u privatnoj kući.
Osnovna čkola u Oblačini 1888. godine imala je jedan razred sa 26 đaka. Učitelj je bio Aksentije Milutinović do 1906. godine, a nasledio ga je Milutin Filipović.
Danas u Oblačini postoji osmogodišnja osnovna skola, zgrada je potpuno renovirana pre par godina.
O nastanku imena Oblačina ima nekoliko legendi, pa tako postoji verovanje da je Rade Oblačić, poznati junak spremao ovde svoju vojsku za Kosovski boj, ali su se toga dana navukli gusti oblaci “oblačine”, koji su onemogućili vojsku da krene u boj.
O drugoj Tihomir Đorđević u svojim zapisima kaže:
“Na zapad od Oblačine nalazi se Oblačinsko jezero, za koje pričaju da je u staro vreme bilo veće i da je u njemu živele zmija troglava, koja je izlazila iz jezera, savijala se oko njega a glavu metala na brežuljak Čukarče, pa se tako sunčala. Neki turci ubiju ovu zmiju. Od tog doba jezero sve jednako sahnjuje i nema više one vodene trešnje,(potresa) koja je pre bila.”
Narod priča da je taj kamen kasnije dobio naziv Zmijin kamen. Kada je zmija ubijena nastalo je tako veliko naoblačenje da se ništa nije videlo pa otuda ime Oblačina.
