Putujuća izložba Muzeja ratnog djetinjstva iz Sarajeva, otvorena je u Endžio Habu u Beogradu, a građani će moći da je posete do 10. aprila.
Izložba koja obuhvata priče i predmete iz ovog jedinstvenog i višestruko nagrađivanog sarajevskog Muzeja predstavljeni su po prvi put beogradskoj javnosti u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava, a posvećena je deci čije je detinjstvo obeležio rat.
Na izložbi je predstavljen deo muzejske kolekcije koji uključuje priče iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Kosova, te priče iz Ukrajine koje je Muzej prikupio u okviru istraživačkih aktivnosti. U Beogradu su po prvi put predstavljeni predmeti i kratke video priče koje govore o iskustvima dece tokom bombardovanja 1999. godine.
Iz Inicijative su pozvali sve one čije detinjstvo su obeležili ratovi devedesetih ili neki drugi ratovi, a imaju živa sećanja ili uspomene, da donesu i doniraju muzejskoj kolekciji sopstvene eksponate i predmete i podele svoju priču koja ih asocira na taj period života. Donirani eksponati i priče postaće deo stalne kolekcije bosanskohercegovačkog Muzeja ratnog djetinjstva, koji istražuje i izlaže širom sveta. Jasminko Halilović, osnivač i direktor Muzeja ratnog djetinjstva, rekao je na otvaranju izložbe da gostovanje izložbe u Beogradu vidi kao izuzetno važno i da je u središtu rada Muzeja suočavanje sa prošlošću i pomirenje.
“Drago mi je da ćemo publici u Beogradu predstaviti priče i eksponate iz cijelog regiona, te iz Ukrajine u trenucima dok ovu zemlju razara rat. Nadamo se da će naša izložba doprinijeti razumevanju višestrukih posljedica ratova za djecu, te podsjetiti sve nas na našu odgovornost za očuvanje mira”, rekao je Halilović.
Na otvaranju izložbe se pridružila i Julija Skurbutska, direktorka kijevskog ogranka Muzeja ratnog djetinjstva. Julija, poreklom iz Harkova, Ukrajinu je napustila pre nekoliko sedmica, zbog intenziviranja ratnih dejstava. Ona je podelila svoje prve utiske po dolasku u Srbiju, te primetivši bilborde koji, kako kaže, i dalje veličaju Putina, istakla je da prijateljstvo sa ratnim zločincima nije nikome ništa dobro donelo.
“Do 24. februara 2022, postojala su neka deca u Ukrajini, koja možda nisu osetila rat. Od tog datuma, svako dete u Ukrajini je dete rata. U poslednjih mesec dana, preko 140 dece je ubijeno u granatiranju Ukrajine. Molim sve za trenutak ćutanja, kojim ćemo odati počast svoj deci koja su izgubila život u Ukrajini u poslednjih osam godina”, zamolila je Skurbutska.
Programska direktorka Inicijative mladih, Sofija Todorović, ukazala je na specifičnost pristupa ove muzejske postavke, koja donosi priče o ratovima i sukobima iz perspektive dece.
„Zahvaljući saradnji sa Muzejem ratnog djetinjstva, uspeli smo da se u Beogradu organizujemo ovu jedinstvenu izložbu koja nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. U periodu kada gotovo svakodnevno čitamo izveštaje iz ratom zahvaćenih područja, bitno je da makar na trenutak pomislimo da to nisu samo puke informacije i geopolitka, već da se zapravo radi o ljudima, od kojih su mnogi samo deca”, naglašava Todorović i dodaje da su deca u ratu uvek nevina , te da kroz priče iz njihovog ugla možemo stvoriti više mestsa za empatiju.
“Bitno je da to uradimo mi, koji smo ratove iskusili, a u sećanje na svu decu koja danas ne mogu da nam ispričaju svoju priču, i to sada, kada rat u Ukrajni ne jenjava“, rekla je Sofija Todorović iz Inicijative mladih.
“Muzej ratnog djetinjstva” je prvi svetski muzej koji se bavi isključivo pričama rata iz perspektive deteta. Projekat je započet 2010. kao vebstranica kojom je upućen poziv ljudima da podele svoja sećanja o ratnom detinjstvu, a koja su kasnije pretočena u knjigu „Djetinjstvo u ratu”. Nakon objavljivanja knjige započet je proces kreiranja muzejske kolekcije, a prva stalna postavka otvorena je u Sarajevu 2017. godine. Muzej je 2018. dobio Muzejsku nagradu Veća Evrope u programu Evropski muzej godine.
Izložba će u Beogradu biti otvorena do 10. apriila u Endžio habu u Dobračinoj 4, svakog dana od 12 do 20 časova.
