Više od 49 odsto mladih planira da ode iz Srbije, a 11,8 odsto to ne želi da uradi, utvrđeno je istraživanjem.
To piše u danas predstavljenom godišnjem “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji”, sačinjenom na osnovu istraživanja sprovedenog od 19. do 25. aprila, na uzorku od 1.209 ispitnika od 15 do 30 godina.
Glavni razlozi želje za iseljavanje iz Srbije su to što je drugde viši životni standard i dostojanstveniji je život, rečeno je na predstavaljanju tog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije.
Predstavnica te organizacije Miljana Pejić je kazala da su za iseljavanje iz Srbije po istraživanju najpoželjnije SAD i Kanada, a Zapadna Evropa nešto manje od njih.
Rekla je da želju da ostanu u Srbiji anketirani obrazlažu time što su im tu roditelji i prijatelji, i jer smatraju da se u Srbiji živi pristojno.
Po istraživanju, više od polovine ispitanika (54,2 odsto) smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, dok suprotno smatra tek 0,7 odsto mladih ispitanika.
Poverenje u izborni sistem nema 76,4 odsto ispitanika, 30,9 odsto misli da izbori nisu fer i pošteni, a 1,6 odsto je odgovorilo da su u potpunosti fer i pošteni. Mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju a najveće poverenje ili najmanje nepoverenje imaju u vojsku, crkvu i kancelarije za mlade.
Na hipotetičko pitanje da li bi glasali da su izbori sledeće nedelje, 64 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, a po 18 odsto je odgvorilo da ne bi ili da ne zna. Po istraživanju, više od 90 odsto ispitanika nisu članovi neke stranke, a 23 odsto je u nekom udruženju građana.
Uvođenju obaveznog vojnog roka protivo se 45,5 odsto ispitanika, a za je gotovo isto toliko.
Ulazak Srbije u EU podržava 36 odsto anketiranih, 41 odsto ne podržava, dok 23 odsto mladih ne zna.
Po istraživanju, gotovo 60 odsto mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa, što je najviši rezultat u poslednjih šest godina, dok je procenat mladih koji odgovaraju sa “Ne” najmanji do sada.
Ipak, kako je navedeno, odgovori na to pitanje ne odstupaju drastično od rezultata iz prethodnih izdanja Alternativnog izveštaja. Po izveštaju, mladi najviše vrednuju ličnu slobodu, zatim zaštitu životne sredine, a potom solidarnost i pomoć ekonomski ugroženima.
Najmanje ocene po tom kriterijumu su dobile religija i pripadnost verskim grupama, politički pluralizam i nacija i pripadnost naciji.
Na pitanje “Da li bi Srbija trebalo da bude monarhija?” potvrdno je odgovorilo približno 25 odsto mladih, što je za oko pet odsto više nego lane.
