Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti
.(Timothy Mousseau via AP)
Podelite vest
Naučnici se nadaju da će psi koji 35 godina nakon najteže nuklearne nesreće i dalje žive među napuštenim zgradama i pored zatvorenog postrojenja u Černobilju, pokazati nove trikove preživljavanja u najgorem okruženju.
Oni su danas objavili prvu od, kako se nadaju, mnogih studija genetike u časopisu Science Advances, koja je u fokusu imala 302 psa lutalice koja žive na mestu katastrofe.
Istraživači kažu da su većina pasa koje proučavaju potomci kućnih ljubimaca koje su stanovnici bili primorani da ostave kada je evakuisno to područje.
“Imali smo ovu zlatnu priliku da postavimo osnovu za odgovor na ključno pitanje: Kako opstati u ovakvom neprijateljskom okruženju 15 generacija”, rekla je genetičarka Elejn Ostrander (Elaine) iz Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma, jedan od mnogih autora studije.
U početku su, rekla je Ostrander, mislili da su se psi možda toliko pomešali tokom vremena da će biti isti, ali su putem DNK mogli lako da identifikuju pse koji žive u oblastima visokog, niskog i srednjeg nivoa izloženosti radijaciji.
“To je bila ogromna prekretnica za nas. Iznenađujuće je da čak možemo da identifikujemo porodice – oko 15 različitih”, rekla je ona.
Kako je objasnila, istraživači sada mogu da uporede DNK, vide eventualne promene, mutacije, ili evolucije.
Koautor studije Timoti Muso (Timothy Mousseau), profesor bioloških nauka na Univerzitetu Južne Karoline, rekao je da psi daju neverovatan uvid na uticaj takve vrste okruženja na sisare u celini.
Okruženje Černobilja je izuzetno surovo, jer su 26. aprila 1986. eksplozija i požar u ukrajinskoj elektrani izazvali izbacivanje radioaktivnih padavina u atmosferu. Neposredno posle nesreće stradalo je 30 radnika, dok se dugoročni broj smrtnih slučajeva od trovanja radijacijom procenjuje na hiljade.
Muso je radio u regionu Černobilja od kasnih 1990-ih i počeo je da prikuplja krv od pasa oko 2017. Neki od pasa žive u elektrani, distopijskom industrijskom okruženju, drugi oko 15 kilometara dalje, ili 45 kilometara.
Istraživači su već počeli naknadna istraživanja, što će značiti više vremena sa psima na lokaciji oko 100 kilometara od Kijeva.
Muso je rekao da su on i njegove kolege bili tamo nedavno prošlog oktobra i da nisu videli nikakve aktivnosti vezane za rat.
Tim naučnika zbližio sa nekim psima, i jednog nazvao Skakač, jer uzbuđeno skakuće okolo kada vidi ljude.
“Iako su divlji, i dalje veoma uživaju u interakciji sa ljudima, posebno kada je tu i hrana”, dodao je on.
