Istraživanje o nasilju nad decom izbeglicama i migrantima koja Balkanskom rutom putuju ka zapadu Evrope “Gde god da idemo, čine nam zlo”, pokazalo je da ima dece koja odrastaju na migrantskim putevima, jer traju i do devet godina, a za to vreme su izložena različitim oblicima nasilja koje najčešće nemaju kome da prijave, izjavila je danas profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) Nevenka Žegarac.
Žegarac je, predstavljajući na FPN izveštaj koji je urađen na osnovu ispitivanja dece migranata u Bosni i Hercegovini, rekla da je istraživanje nastalo na osnovu razgovora sa 48 dece od kojih je najveći broj njih imao 16 i 17 godina, među kojima je bilo i deset devojčica, koji su prosečno bili na putu ka zemljama zapadne Evrope četiri i po godine.
Prema njenim rečima, deca, naročito ona bez pratnje roditelja, govorila su o “pretrenom, svedočenom ili zaprećenom nasilju”, najviše o iskustvima sa pokušajima prelaska različitih granica, odakle su nasilno vraćana, ali i o nasilju krijumčara prema, o nasilju u kampovima, pa i o “ubijanju dece i odraslih na putu”.
“Imali smo decu koja su i devet ili deset puta pokušavala da pređu granicu Bosne i Hercegovine ili Hrvatske i bila nasilno vraćana. Deca tvrde da dobijaju batine, elektrošokove, psi se puštaju na njih, skidaju se do gola, oduzima im se imovina i vrate se nazad. O tome su deca najviše pričala a posle su dodavala i ostale stvari. Razlog za to je da je najlakše komunicirati o takvoj vrsti nasilja, mnogo je teže da pričaš o nekome od koga zavisiš da ti je počinio nasilje”, rekla je Žegarac.
Prema njenim rečima, četvoro dece, od njih 48 ispitanih, je opisalo kako su sami bili oteti tokom migrantskog puta, a mnogo više je pričalo o drugoj deci koje su otele bande a one traže zatim otkup od porodica, najčešće tokom boravka u Iranu i Turskoj.
“Nasilje u kampovima takođe je jako prisutno, pogotovu gde su dečaci bez pratnje bili smešteni zajedno sa odraslima. Deca nisu pričala o vršnjačkom nasilju ali su nam profesionalci pričali. Nijedno dete nije reklo da je bilo seksualno zlostavljano, ali nam je više dece pričalo o tome kako se o tome nikada nikome ne priča, a dve trećine pričalo je da je videlo da su deca silovana”, kazala je Žegarac.
Ona je dodala da je tokom razgovora sa decom “bilo vrlo jasnih indicija da je bilo dece koja su seksualno zlostavljana, ali da oni o tome nisu hteli da pričaju”, kao i da se u njihovom svedočenju da se to dešavalo nekom drugom, stalno ponavljalo da su zlostavljanju bila izložena “lepa deca”. Navela je da je to posebno zabrinjavajuće jer se na takav način formira mišljenje da su ta deca na neki način sama izazvala, “jer su bila lepa”.
“Više dece je pričalo i da im u vreme kada su zaglavljeni na Balkanu a potpuno su bez novca i bez ičega, da ih krijumcari uvlače u to da postanu njihove seksualne igračke, da im nude povlastice, privilegije, besplatan put, a ovo se ne prijavljuje jer se uglavnom vlastima ne veruje”, rekla je Žegarac.
Istakla je i da je za vlasti problem “neprepoznavanje nasilja nad devojčicama” u vidu dečjih brakova, kada vide da je devojčica jako mlada a da je muškarac koji tvrdi da joj je muž dosta stariji, ali tim povodom ne mogu da reaguju.
Istraživanje “Gde god da idemo čine nam zlo” sproveli su na teritoriji Bosne i Hercegovine pod pokroviteljstvom organizacije “Save the children”, Centar za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu i Fakultet političkih nauka iz Beograda.
