Terra Incognita ili u narodu poznatija kao Niševačka klisura sve je atraktivnija turistička destinacija na jugoistoku Srbije. Tek nekoliko godina sve se glasnije govori o turističkom potencijalu ove regije, naročito kada je reč o Svrljiškoj klisuri koja obiluje različitim prirodnim lepotama ali i velikim još uvek nedovoljno otkrivenim istorijskim blagom.
Samo za godinu dana meštani sela Niševac, koje je najbliže ovom turističkom biseru, mogu da se pohvale hiljadama turista koji su prošetali i videli lepote ovog predela.
Samu popularnost i interesovanje planinara lako je ova klisura pridobila, jer su na njenoj reklami radili zaljubljenici u prirodu, momak koji u tome prednjači svakako je diplomirani geograf Nenad Ranđelović koji poznaje bukvalno svaki metar Niševačke klisure.
“Ova naša klisura ima veliki turistički potencijal i uz malu podršku možemo da napravimo pravi turistički bum. Nas nekolicina radi na tome svakodnevno ali je teško, jer često imamo osporavanja od strane meštana, koji nekada neopravdano prigovaraju da im turisti gaze njive, iako u tom delu nema obradivih površina ili su te njive poslednji put izorane pre više od decenije. Kada se promeni svest i sagleda moguća korist od ove priče, uveren sam svi će prionuti na posao-ovako smo usamljeni u borbi, mi zaljubljenici u Niševačku klisuru”, kaže ovaj mladi vrsni geograf.
Ova klisura nadomak Svrljiga ima nekoliko imena, ipak jedno je uvek isto i sigurno-oduševljenje onih koji prošetaju redovnom pešačkom turom koja iznosi blizu 15 kilometara bez visokih uspona, gde nije potrebna posebna fizička kondicija.
„Zanimljiva mi je ova tura, stalno se nešto dešava, voda, stena, pruga, tunel i puno istorijskih podataka prosto mami interesovanje. Iako ima blizu 15 kilometara skoro da nisam osetila umor, jer postoji samo nekoliko deonica sa blagim usponom“, kaže Marija Nikolić koja je ovog vikenda obišla ovu prelepu klisuru.
Ovaj predeo uz Svrljiški Timok jedan je od najzanimljivijih kraških predela Srbije, koji se nalazi na samo 35 kilometara od Niša. Većina Nišlija i ne zna kakvu lepotu nudi predeo uz prugu prema Zaječaru.
“Srećan sam što je sve veće interesovanje za ovaj naš predeo ne samo meštana iz obližnjih gradova već iz čitave Srbije i Evrope. Upravo minulog vikenda imali smo grupu naših turista iz Beograda koji su obišli klisuru i otišli dalje prezadovoljni. Letos smo imali čitave grupe stranaca koji su načuli priče o lepotama ova prirodne lepotice- Niševačke klisure. Sve se glasnije i više priča o klisuri, to me posebno raduje. Beležimo veće interesovanje ne samo planinara već i rekreativaca koji se rado vraćaju”, kaže za Niške Vesti geograf Nenad Ranđelović.
U avgustu ove godine Centar za kulturu u Svrljigu postavio je info table uz samu pešačku stazu u klisuri sa QR kodovima.
“Imali smo i ranije neke info table koje su meštani uništili. Ove su nove i dvojezične. Ponosan sam na mlade ljude iz centra koji su izgurali čitavu stvar. Ipak sa druge strane imamo i one koji uništavaju sve što je napravljeno, QR kod oštećen je na nekoliko tabli-što me strašno pogađa”, kaže uvereno Ranđelović.
ISTORIJA
Ostaci starog grada Svrljiga iznad same klisure, gde su Rimljani u prvom veku naše ere napravili zidine i kule koje su štitile naselja koja su se nalazila u blizini tog zdanja, dodatno govore o istorijskom značaju ovog dela Srbije. Taj grad osvojio je od Vizantinaca tek Stefan Nemanja.
“U antičko vreme u ataru Niševca se nalazio Timakum Majus, na velikom rimskom putu Lisijus – Nais – Racijarija, kako su se zvali današnji Lješ u Albaniji, Niš u Srbiji i Arčer u Bugarskoj. Tvrđava na stenama iznad Niševačke klisure je motrila na saobraćajnicu koja je spajala Nišku kotlinu s Podunavljem”, objašnjava Ranđelović.
U doba kralja Milana Obrenovića isplanirana je pruga kroz Niševačku klisuru, tuneli su probijeni tek u 20. veku, a veliki naučnik Milutin Milanković projektovao je čudesne mostove preko ponora kojim teče Timok. Kulama ovog grada, očuvanih do visine od 10 odnosno 12 metara, divio se još veliki putopisac Kanic, a one su ostale očuvane sve do 1999, kada su porušene.
Ova prelepa priroda u blizini Svrljiga i bogato kulturno nasleđe ovog kraja, nisu zaštićeni, to ne bi trebalo da ostane tako, tvrdi ovaj mladi geograf.
“Niko ozbiljno da shvati kakav turistički biser imamo na dohvatu ruke, uz mala ulaganja Niševačka klisura po lepoti i značaju može da bude jedna od značajnih turističkih destinacija ovog dela Evrope”, uveren je Ranđelović koji neće stati u istraživanju i popularizaciji voljene klisure, jer ona je njegovo dvorište.
Izvor: Niške Vesti
