Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Mihael Šmit rekao je da je u Evropi trenutno u različitim fazama razvoja više od 15 projekata za eksploataciju litijuma.
On je za Demostat precizirao da su projekti locirani u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama.
Po navodima Demostata, cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije.
Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država. Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju, piše Demostat.
Evropa ima potencijal da izvuče i preradi deo potrebnog litijuma, ali je, po navodima Demostata, EU svesna da je, da bi se to dogodilo, potrebno prevazići prepreke, pre svega proteste lokalnog stanovništva i duge procedure odobravanja projekata, ali i ispuniti visoke ekološke standarde.
Šmit je naveo da Evropa ima potencijal da se u 2030. u značajnoj meri snadbeva litijumom iz svojih nalazišta – čak do 40 odsto pretpostavljene potražnje.
Kada je reč o Nemačkoj, Šmit je kazao da najveći potencijal za iskopavanje litijuma vidi u ležištima tvrdih stena na granici između te zemlje i Češke, u oblasti Rudnih planina, kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi.
On je naveo da je, zbog mnogih nepoznatih aspekata, teško govoriti o godini kada bi mogla da počne eksploatacija litijuma u Nemačkoj.
Govoreći o Srbiji, Šmit je kazao da ona ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora.
Dodao je da je projekat Jadar, koji je, kako je kazao, ranije razvijala kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.
“Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine”, istakao je Šmit.
Dodao je i da bi taj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.
“To važi i za projekat Euro litijuma kod Valjeva”, naveo je on.
Upitan da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija. To je, kako je naveo, “mega-trend” kad je reč o mnogim projektima i lokacijama na kojima se eksploatiše sirovina širom sveta.
Dodao da se, da bi se to osiguralo, postavljaju regulatorni okviri, kao i rudarski standardi.
Kazao je da je “litijum potreban za zelenu tranziciju”, te je, kako je naveo, stoga od suštinskog značaja da rudarstvo ovih materijala bude što je moguće održivije.
“To zahtevaju i kupci, kao i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije”, istakao je on.
Dodao je i da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu. “Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo”, istakao je Šmit.
Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.
“To će biti obaveza za vlade, za nizvodne industrije, kao i za krajnje kupce”, naveo je Šmit.
