„Radi istine i razobličavanja onih koji sa lošom namerom plasiraju neistine i dezinformacije u pojedinim medijima, kao najodgovornije lice za poslovanje saveza, želim da informišem fudbalsku javnost o svim detaljima vezanim za nastup A reprezentacije na nedavno završenom Svetskom prvenstvu, ali i o ukupnom stanju u fudbalskoj organizaciji.
Iako nije manir, niti se ikada desilo da neki naš savez izlazi u javnost sa svim detaljima svog poslovanja, ovoga puta predočićemo i široj javnosti sve ono što je prezentovano članovima IO FSS“ kaže na početku velikog intervjua za sajt FS Srbije generalni sekretar naše organizacije prof.dr Jovan Šurbatović.
Koliko je novca savez prihodovao od nastupa na SP?
„FSS je ostvario značajne prihode plasmanom na Svetsko prvenstvo. Pored indirektnih prihoda (novi dugoročni sponzorski ugovori i uvećanja vrednosti starih), direktan prihod od FIFA je 10.815.000 dolara. Rukovodstvo saveza je ranije ugovorilo bonuse/nagrade za ostvaren plasman sa dotadašnjim sponzorima ali i potpisalo kratkoročne ad-hok ugovore vezane samo za nastup u Kataru (MOZZART, VODA VODA, PANINI, VB TECH, ENTOURAGE, HANGZHOU DANGBEI, SORARE SAS, PROCTER & GAMBLE) koji su doneli dodatnih 1.038.364 dolara. Tako da su ukupni – direktni prihodi ostvareni od nastupa u Kataru 11.853.364 dolara“.
Koliki su bili troškovi?
„Najveći deo troškova (5.161.429 dolara) ide na premije za igrače, stručni štab i selektora, koji su i najzaslužniji za uspeh. I to prema Sporazumu koji je potpisan sa igračima pre početka kvalifikacija, dakle godinu i po dana pre SP. Odluke o visini premija (ne samo za SP) uvek su donošene na sednicama IO. Taj novac je pošteno zarađen, a podeljen onako kao su igrači odlučili. Savez se tu nije mešao. Moram da naglasim da je u tom trenutku malo ko verovao u plasman.
Dok nas je selektor uveravao da ćemo se sigurno kvalifikovati i davao čvrsta obećanja, mnogi su pisali da je to nemoguća misija. I mi u savezu, u trenucima velike krize i ostavke predsednika, bili smo spremni da pristanemo da 100% premije damo igračima samo da ostvare ono što je selektor veoma hrabro postavio kao cilj. Budimo pošteni. Da li je iko tada verovao da ćemo biti među 32 najuspešnije ekipe na svetu? Samo retki. I njima sva čast. Igrali smo pred praznim tribinama u Beogradu. Da li se iko danas pita koliki bi bili troškovi kvalifikacija da se nismo plasirali? Koliki bi bio gubitak za savez? Još smo u izborima, logično je da je krenuo lov na kasu koja je puna. A vrlo rado ću objasniti i zašto je puna“.
Postavljena su pitanja o sastavu delegacije, Bahreinu, troškovima hotela, avio prevoza?
„Nema tajni. Najpre, nije bilo delegacije. Nije bilo turizma. Sa igračima i stručnim štabom putovali smo samo Nenad Bjeković i ja, kao zamenik predsednika i generalni sekretar. I niko više, o čemu svedoče fotografije sa Aerodroma Beograd. Ili iz Maname, Dohe… Setimo se kako smo otišli. U tom trenutku nismo imali rukovodstvo. Pojedini članovi „starog“ saziva IO su bili u Kataru, ali svi o svom trošku. Znali smo da su troškovi u Kataru enormno veliki, trudili smo se da ih svedemo na minimum. Tako je i bilo. Najveći trošak bio je hotelski smeštaj u Dohi. Ljudi koji su bili tamo to dobro znaju, a posebno drugi nacionalni savezi. Tamo smo imali redovne sastanke i mnogo smo pričali o tome, upoređivali brojke. Imali smo privilegiju da među prvima biramo hotel i izabrali najbolju opciju i po ceni i po lokaciji. Van grada, sa posebnim delom za igrače i stručni štab koji je bio potpuno izolovan od drugih gostiju i sa 24 časovnim policijskim nadzorom. Poseban ulaz u hotel, posebni liftovi. Igrači su imali mir, uprkos društvenim mrežama na kojima se svašta pisalo. Troškovi smeštaja i ishrane za 16 plus dana (tehnički tim je došao dosta ranije, a vratio se kasnije) u Dohi (908.581,32 plus 170.259,85 dolara) su bili izuzetno visoki za naše uslove, ali tu nije bilo boljih izbora. S obzirom da je FIFA opredelila 1,5 miliona dolara za troškove priprema, a da smo mi potrošili 161.292,82 dolara za organizaciju utakmice i priprema u Bahreinu (to je bila najbolja ponuda, na tom tržištu niko nije bio spreman da vam plati sve troškove), to smo ove troškove pokrili iz sredstava za pripreme.
Napominjem da su neki savezi plaćali samo za eksluzivitet sale za ručavanje 10.000 dolara dnevno. Što se tiče avio prevoza, leteli smo čarterima Er Srbije sa kojom imamo ugovor na relacijama Beograd-Bahrein (134.925 usd) i Doha-Beograd (150.184 usd). Od Maname do Dohe smo leteli preko FIFA Air Charter Service kompanijom Salam Air iz Omana (54.750 dolara). U svim slučajevima sprovedene su predviđene procedure prikupljanja ponuda. Drugi, inostrani operateri bili su znatno skuplji od Er Srbije, dok u slučaju izbora operatera za let iz Bahreina druge ponude su bile čak 104.000 i 126.000 dolara!
U uslovima velikih poremećaja na avio tržištu, ponašali smo se krajnje racionalno. Manji deo troškova išao je na pokrivanje pojedninačnih karata za okupljanje fudbalera, kao i odlaske tim menadžera, kuvara, menadžera organizacije događaja, PR, bezbednosti, marketinga na radionice i inspekcije tokom godine u Katar. Ukupni troškovi su iznosili 422.895,50 dolara, do je FIFA refundirala 315.000 dolara za troškove avio prevoza. Svi ostali troškovi su u iznosima od 20-50.000 dolara (troškovi špedicije, otpreme i vraćanja sportske opreme, keteringa za svlačionice i medija centar, zakup autobusa, putno i zdravstveno osiguranje, PCR testovi, dodatni prtljag, medicinska oprema, lekovi, laboratorijske usluge, troškovi marketinga, brendiranje, zakup satelita, obaveze prema sponzorima…) za šta postoji uredna dokumentacija“.
Imali smo veliku podršku navijača u Kataru?
„Interesantno je da smo imali možda i najveću podršku navijača od svih evropskih selekcija. Na svakoj utakmici naš državni tim bodrilo je 5-6 hiljada navijača. Ljudi su verovali u ovaj tim, hvala im na velikoj podršci. Pružali su je i nakon poraza. Stvorena je velika euforija, svi smo očekivali da ovaj tim napravi nešto veliko. Mi smo bili čvrsto na zemlji i nismo je svojim izjavama podgrevali. Nažalost, kockice se ovaj put nisu složile, ali hoće uskoro, u to budite sigurni. Nije Arsen Venger slučajno najavio veliki uspeh na predstojećem EP, na koje se najpre valja kvalifikovati. Brzo smo zaboravili gde smo bili posle poraza od Škotske i pre dolaska Piksija. Brzo smo zaboravili trijumfalni niz pobeda u kvalifikacijama, spektakularni trijumf u Lisabonu, pa zatim u Oslu i prvo mesto u Ligi Nacija. Plasirali smo se među sam krem evropskog fudbala, obezbedili već sada potencijalni plej of za EP.
Zar smo već zaboravili šta je sve Piksi uradio zajedno sa igračima za samo godinu i po dana? Od dva poraza pravimo tragediju, od jedne pobede upadamo u euforiju, neumerenost je naša osobina. Moramo biti čvrsto na zemlji kada pobeđujemo i dostojanstveni kada gubimo i uvek svesni svoje snage. Pred ovim igračima je još mnogo velikih pobeda“.
Kada se sve to ima u vidu, koliko vas zaista bole prozivke koje poslednjih dana stižu na vašu i na adresu FSS?
„Kritika je uvek dobrodošla, i sami smo bili više nego kritični. Međutim, veoma je važno ko kritikuje. Ko nas to napada? Ličnosti od integriteta ili kažnjavani sportski radnici? Zanimljivo je da nas hvale Čeferin i njegovi najbliži saradnici, baš kao i Infantino i njegove kolege, a u isto vreme sumnjivi tipovi pokušavaju da insinuacijama i neistinama diskredituju rad saveza i povuku nas u mulj u kojem su godinama plivali. Očekivano, s obzirom da smo još uvek u izborima. Ovde je, zapravo, reč o pokušaju kladioničara da uzvrate udarac koji smo im zadali pre dve godine. Vapaj poraženih koji su doživeli fijasko na tim istim izborima. I ništa sem toga.
Do pre dve godine smo bili rekorderi po broju prijava UEFA za nameštanje utakmica. Dve godine toga više nema. Znaju ljudi koji klubovi su imali i po desetine prijava i još bolje znaju zašto toga nema sada. Gde se nalaze ti klubovi danas? Bez pomoći sudija i dogovorenih ishoda. Od kada igramo čist fudbal bez kvota i kladionica, veliki je novac ušao u domaći fudbal. Upravo ovo rukovodstvo ušlo je u rat sa kladioničarskom mafijom i korumpiranim sudijama i posledično potpisalo istorijske ugovore koji su po prvi put učinili da fudbal na ovim prostorima postane biznis. Proizvod koji se valorizuje i na domaćem i na inostranom tržištu. I konkretno: Preko 60 miliona evra je ušlo u srpske klubove i u savez (Telekom, TV Arena, Mocart, IMG Arena, Puma, Vivo, Nektar, Dangbei, Voda Voda…).
Danas jedan prosečan superligaš preko saveza prihoduje i do 600.000 eura po sezoni. A šta je bilo juče? Prihodi po ovom osnovu bili su gotovo beznačajni. Država gradi stadione, savez pomaže manje investicione projekte kao suinvestitor. Uskoro čemo sredstvima saveza, ali i UEFA i FIFA imati mini sportske centre poput onog u Staroj Pazovi i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu. Čuvali smo novac za te namene, kao i za administrativnu zgradu, nismo ga trošili. Ponašali se domaćinski, racionalno u svim segmentima delovanja. Novo rukovodstvo imaće na raspolaganju investicione fondove UEFA I FIFA za ove namene i to: 4,5 miliona evra iz UEFA HatTrick (2020-2024) i 4 miliona dolara iz FIFA Forward (2019-2026)“.
Rekli ste na početku intervjua da ćete rado objasniti zašto je kasa puna?
„Članovi Skupštine FSS svedoci su uspešnog poslovanja saveza u kontinuitetu. Od budžeta koji je iznosio nekoliko miliona evra pre desetak i više godina, od 2018 godine (25,5 miliona evra) zahvaljujući uspesima na i van terena savez ostvaruje ozbiljne prihode. Ove godine zabeležen je rekordan prihod od bezmalo 35 miliona evra. Prihodujemo na inostranom, ali i domaćem tržištu. U poslednjih šest godina ostvarena je dobit od skoro 20 miliona eura, dok su državi Srbiji plaćeni porezi i doprinosi više od 12 miliona eura.
Potpisan je veliki broj sponzorskih i licencnih ugovora. Prihodi su znatno uvećani, a troškovi smanjeni gde god je to bilo moguće. Otuda i tolika dobit koja se reinvestira u fudbal. Poslovanje saveza kontrolišu Nadzorni odbor i Finansijska komisija. Na svaka tri meseca IO usvaja kvartalne finansijske izveštaje. Imamo obavezu revizije poslovanja kako od strane domaćeg revizora, tako i od FIFA i UEFA. I nikada niti jedne nepravilnosti. Nabavke sprovodimo komisijski, zbog racionalizacije, iako nemamo zakonsku obavezu. Štedimo, brinemo o svakom trošku, zato je kasa puna“ zaključio je generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović.
