„Crni i beli konac kao i igla za ručno šiće nikad ne izlaze iz mode“ – tvrdi bivši fudbaler a fudbalski sudija, Mikica Stojiljković koji u radnji koja se nalazi u samom centru grada prodaje igle, konac, vunice i potreban materija za sve vrste šića. On ne misli da stari zanati „umiru“.
Posla ima, kaže da štrikaju svi, uzrasta od 10 do 100 godina, a njegova najstarija mušterija ima 95 godina koja i dalje sama dolazi po materijal. Najmlađa „krojačica“ u Nišu pak ima dvanaest.
Ljubav prema fudbalu je nasledio od oca, što i nije čudno, budući da mu je otac proslavljeni fudbaler i legenda Čaira, Miodrag Stojiljković Redža.
Da je dete Radničkog, primeti svako ko uđe u radnju. Ljubav i duh „Reala sa Nišave“ oseća se svuda. Na kreativan i sebi svojstven način u staklenim flašicama sa žigom kluba čuva dugmiće, igle i sitnice, a šalovi i dresovi sa obeležjima voljenih klubova tu su da čuvaju uspomene na „ljubav koja ne prolazi“.
„Fudbal je ljubav, a igle i konci su čist profesionalizam. Radim u Fudbalskom savezu 25 godina, a fudbalski sudija sam bio do pre 7, 8 godina. Raditi i jedno i drugo je teško, kao i bilo koji drugi posao sa ljudima. Što se tiče posla u radnji, najteže mi je to što od ponedeljka do subote radim sam“, kazao je on.
Pored trakica, vuna, rajsferšlusa, igala ovde možete naći i delove za kompletan pribor, od servisa do najsitnijih detalja za mašine.
„Igla je ta koja je neophodna za rad. Postoje za štrikanje, heklanje, goblene, vez, tuniski rad, mašinsko, ručno ili industrijsko šiće. Bake često dolaze sa svojim unukama i uče ih da sačuvaju od zaborava stare zanate“.
Iako voli svoj posao i jutarnje rituale koji podrazumavaju slušanje radija i čitanje Sportskog žurnala prvih pola sata smene, kada bi morao da bira između posla i fudbala, pre bi izabrao fudbal.
„Najviše se prodaju igle i konac. Klasičan crni i beli konac i igla za ručno šiće nikad ne izlazi iz mode. Uvek će da se cepaju čarape i neće da se bace iz prvog puta, nego će da probaju da se „zakrpe“.
Radnja posluje od 1995., a na ovoj lokaciji je od 2015. godine. Na ideju da „prišiju“ fudbal i šiće došli su kada je njegov otac posle završene karijere radio u staroj firmi Bagat koja je propada nakon raspada države.
Ako su vam potrebne igle i konac Mikicu možete da pronađete u Dušanovoj ulici 32a, u izlogu radnje je naravno šivaća mašinam ne jedna, već dve od kojih jedna potiče još iz 1942. godine.
