Na spisku preduzeća za privatizaciju u Srbji je ukupno 50 matičnih brojeva firmi, a kupac se trenutno traži za tri, Jugoslovensko rečno brodarstvo, NIP “Borbu” i Energo-zelenu, dok su banje ostale za kraj, preneo je danas Forbs Srbija.
Računa se da će budžet ove godine na taj način dobiti sedam milijardi dinara. U statusu pripreme i analize je preostalo 47 firmi, većina, međutim, nije blizu javnom pozivu iz različitih razloga.
U potragu za kupcem, ove godine, moglo bi da krene devet preduzeća.
Na korak do oglasa su “Prehrana” iz Sombora, Bačka iz Sivca, “Ivan Milutinović” PIM, saobraćajno preduzeće “Lasta”, Ribarsko gazdinstvo, Televizija Kragujevac, Progres, Jugoinspekt i Jat-apartmani Kopaonik.
Na prodaju je blizu 67 odsto akcija “Prehrane”. U Registru akcija i udela, u koji se slivaju akcije preduzeća, posle raskinute privatizacije, je 65,1 odsto, a još 1,5 odsto u Akcionarskom fondu. Preostala trećina pripada malim akcionarima. Ta firma je prošlu godinu završila sa gubitkom od oko 72.000 evra. Bez uspeha je kupcima nuđena u junu ove godine.
Skoro sav kapital “Bačke” iz Sivca je u Registru akcija i udela – 98,4 odsto i to zbog raskinute privatizacije. U 2010. su krenuli u restrukturiranje. Prošle godine su “zaradili” gubitak od oko 1,5 miliona evra.
Vlasnička strukrura PIM-a nije tako jednostavna. Najveći udeo ima Republika Srbija – 59,12 odsto, “Nikko” poseduje 3,8 odsto, PIO fond 3,4 odsto, Fond za razvoj 2,4 odsto, Grad Beograd dva odsto… Kupac za akcije PIM-a se traži od 2010. godine, a zainteresovanost je poslednji put ispitivana 2020. godine. Ta firma je jedina među ovih devet koja je poslovala sa profitom, prošle godine je iznosio 204.000 evra.
Država je više puta iskazala nameru da proda “Lastu”, ali je to poslednji put zaista uradila 2008. godine. Tokom poslednjih godinu dana izvesna firma kupuje “Lastu” na “kašičicu”, preko zbirnog računa. U vlasništvu državnih institucija je oko 60 odsto kompanije, 19,8 odsto drže mali akcionari, a kastodi račun stoji iza 16,7 odsto. To preduzeće je prošlu godinu završio sa gubitkom od oko 4,8 miliona evra.
Registar akcija i udela kontroliše 71,5 odsto Ribarskog gazdinstva i Akcionarski fond još pet odsto. Firma je lane ostvarila gubitak od oko 48.000 evra.
Grad Kragujevac jedini je vlasnik istoimene radio-televizije. Ovaj servis je u 2023. upisao gubitak od oko 11.000 evra.
Država kroz Akcionarski, PIO fond i Grad Beograd drži oko 50 odsto “Progresa”, koji je prošle godine imao gubitak od oko milion evra.
Vlasnik oko 97 odsto Jugoinspekta, firme koja duže od veka brine o usklađenosti kvaliteta proizvoda na domaćem tržištu je država. Ta kuća je lane imala više od četiri miliona evra poslovnih prihoda i gubitak od oko 200.000 evra, lane je pokušana prodaja, ali bezuspešno.
Jat apartmani su 100 odsto u državnom vlasništvu. Prošle godine su prikupili više od milion evra poslovnih prihoda, ali i gubitak od oko 4.800 evra.
Iz napomena Ministarstva privrede vidi se da trenutno nema ništa od prodaje “Jumka”, “Simpa”, “Trajal” korporacije, “Energetike”, “Tigra” i FAM-a, jer je u toku unapred pripremljeni plan reorganizacije.
“Prosvetu” i poljoprivredno dobro “Omoljicu” koče zahtevi za restituciju, desetak firmi su sa teritorije Kosova i Metohije, a u nekoliko još “živi” društveni kapital.
Ubedljivo najviše radnika je u Resavici – 2.909. Njena sudbina zavisi direktno od odluke Vlade Srbje. U “Lasti”, prema podacima Ministarstva privrede radi 2.015 zaposlenih, a u “Simpu” 1.251.
Na spisku firmi za privatizaciju je i devet banja. Od prodaje njih sedam, dele sporovi sa PIO fondom dok su dve postupak okončale, ali PIO nije upisao stečena prava. I sporovi kao da su zastali, kod većine se pravne radnje ne sprovode – godinama. U Udruženju banja Srbije, na pitanje šta se dešava sa privatizacijom ovih lečilišta, odgovaraju da je država još 2007. godine usvojila, po njima spornu, Uredbu o višku kapaciteta u zdravstvenim ustanovama i da ona i dalje nije promenjena.
“Nije ukinuta. Niko ne smatra da to treba ukinuti. Od te uredbe su privatizovana dva instituta, u Vranju i u Crnoj Gori”, rekao je sekretar Udruženja banja Vladan Vešković.
Dodao je da u udruženju smatraju da banje koje uspešno rade, ne treba privatizovati, već samo one koje otežano posluju, a kao uspešne naveo je Kuršumlijsku i Atomsku banju.
“Primeri iz okruženja pokazuju da privatizacija nije dobro prošla po medicinu. Ne treba da se poredimo sa Slovenijom. Oni su banje privatizovali po drugom modelu, a investitori su dobili ogromna sredstva iz EU. Oni su zapustili medicinu, ali sada hoće da je vrate”, rekao je Vešković.
Uloga banja je, kako je rekao, ključna u rehabilitaciji građana Srbije.
