Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je Ministarstvu pravde komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) o kojima se javna rasprava završava danas i zatražio da ministarstvo produži rok za javnu raspravu kako bi se bolje sagledale posledice koje predložene izmene mogu imati.
Naglašavajući da je rok za javnu raspravu od mesec dana neprimereno kratak, FHP je istakao da predložene izmene i dopune dva sistemska krivična zakona ne samo da ne doprinose unapređenju krivičnog zakonodavstva, već se njima urušavaju i već dostignuti standardi.
Podsetili su da je Ministarstvo pravde 12. maja 2021. formiralo radne grupe za izmene ovih zakona, a javnost je prve informacije o njihovom radu dobila tek 26. septembra 2024, kada je objavljen poziv za javnu raspravu.
Izneli su nekoliko predloga, a između ostalog uvođenje odredbe kojom će se oštećeni i svedoci u postupcima protiv polnih sloboda zaštititi tako što neće biti dozvoljeno ispitivanje o njihovom prethodnom seksualnom životu.
“Uočljiv je povećan broj krivičnih dela za koje je zaprećena kazna doživotnog zatvora, ali i to da predlagač predložena rešenja nije opravdao činjenicama koje bi ukazale na delotvornost ovakve odluke. Na to da je unapređenje zaštite izostalo, ukazuje i to što je definicija silovanja ostala ista, pa izvršenje krivičnog dela zahteva upotrebu sile, a ne nedostatak pristanka. Time se odstupa od obaveze usklađivanja sa Istanbulskom konvencijom i međunarodnim standardima, dok se istovremeno pribegava populističkom uvođenju kazne doživotnog zatvora za to delo”, navedeno je u saopštenju.
Dodatno, FHP smatra neprihvatljivim i predložene izmene koje se tiču uvođenja represivnog krivičnog dela “objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela”, kao i dekriminalizacije zloupotrebe javnih nabavki koje su vrednosti pet miliona dinara ili niže. Najzad, FHP smatra da je predloženo brisanje krivičnog dela Iznuđivanja iskaza neodgovorno i posledično opasno.
Uzevši u obzir navedeno, FHP traži da Ministarstvo pravde produži rok za javnu raspravu kako bi se bolje sagledale posledice koje predložene izmene mogu imati. Stručna javnost i civilno društvo su, usled kratke javne rasprave, kako navodi FHP, prinuđeni da se fokusiraju isključivo na nepovoljnosti predloženih izmena, zbog čega nema prostora za raspravu o tome kako bi se ova dva sistemska zakona mogla izmeniti na način koji bi zaista unapredio krivičnopravnu zaštitu.
