Fiskalni savet predložio je danas mere socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, kako bi se obezbedila dodatna podrška ugroženim domaćinstvima zbog poskupljenja hrane i energenata.
Kako je predloženo, zbog toga što deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto), prioritet za smanjenje siromaštva dece je povećanje iznosa dečijeg dohotka.
Fiskalni savet smatra da bi povećanja iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za preko dve trećine, sa trenutnih 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto.
Savet je procenio da bi ova reforma zahtevala 14 milijardi dinara “koje je moguće obezbediti u budžetu za 2023”.
“Podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i/ili izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje”, saopštio je Fiskalni savet.
Kako je naglašeno, potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jedan na 10 hektara.
Kao dodatna podrška predloženo je ukidanje obaveze plaćanja penzionog i invadilskog (PIO) doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta.
“Podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama i/ili izdržavanim članovima porodice omogućilo bi progresivnije oporezivanje i sistemska reforma poreza na dohodak građana u skladu sa dobrom evropskom praksom. Osnovni reformski scenario podrazumeva udvostručavanje neoporezivog cenzusa na zarade, sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno, uz uvođenje dodatnih neoporezivih cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice”, naveo je Fiskalni savet.
Kako bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda, reforma bi uključila i ograničeno povećanje stope poreza na zarade sa 10 odsto na 15 odsto, čime se ne bi ugrozila konkurentnost domaće radne snage.
“Na ovaj način bi se opterećenje radnika sa prosečnom zaradom i izdržavanim supružnikom i dvoje dece smanjilo sa trenutnih 61,3 odsto na 45 odsto neto zarade”, naveo je savet.
Ukazano je da postoje mogućnosti i potreba da se povećaju budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu sa tri odsto na oko 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) kako bi se proširio obuhvat i povećali iznosi naknada socijalnih programa ciljanih na ugrožene slojeve stanovništva.
“Skorašnja unapređenja državne administracije i uvođenje sistema socijalnih karata omogućila su verodostojnu proveru imovine i dohodaka potencijalnih primaoca, što čini programe targetirane socijalne pomoći kredibilnijim i efikasnijim”, naveo je Savet.
Ocenjeno je da je prihodno neutralna zarada reforma poreza na dohodak građana neophodna da bi se smanjila nejednakost na tržištu rada i podržao inkluzivniji privredni rast, a dve decenije star Zakon o porezu na dohodak građana “više nije u stanju da adekvatno izlazi u susret potrebama društva”.
Potrebna je reforma koja bi povećala progresivnost poreskog sistema i bolje zaštitila ugrožene građane sa niskim zaradama i izdržavanim članovima porodice.
Fiskalni savet je predložio kao osnovni model udvostručavanje iznosa neoporezivog cenzusa na 40.000 dinara, uvođenje neoporezivog cenzusa za svakog izdržavanog člana od 20.000 dinara i paralelno ograničeno povećanje poreske stope sa 10 odsto na 15 odsto, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i domaće radne snage.
“Ne smemo zaboraviti reforme sektora obrazovanja i vladavine prava koje ključno određuju stopu nejednakosti i koherentnost društva u dugom roku”, naglasio je Fiskalni savet.
Naveo je da su od ključne važnosti za Srbiju reforme obrazovnog sektora kako bi budući radnici imali kvalitetna i konkurentna znanja, kao i reforme koje omogućavaju vladavinu prava i ravnopravne tržišne uslove za sve privredne aktere.
“U nedostatku ovih reformi, nejednakost tržišnog dohotka će u Srbiji ostati neprimereno visoka, što će potkopati napore za smanjenje nejednakosti i dostizanje inkluzivnijeg i koherentnijeg društva”, ocenio je Fiskalni savet.
