Stara i zapuštena mesta od pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine pretvorena su u zdanja sa kulturnim dešavanjima i zabavnim večerima nove beogradske scene, tako da se istinska kulturna revolucija zaista i desila, preneo je francuski list Figaro.
List u opširnom opisu Beograda piše da je grad sa 1,6 miliona stanovnika, uništen tridesetak puta tokom svoje duge istorije još od rimskog doba, sada dobio novi izgled.
“Oslobodila se čitava generacija kreativnih ljudi koja je tokom ratova devedesetih godina prošlog veka vegetirala”, izjavio je izvršni direktor Mikser Hausa (House) Ivan Lalić.
Generacija koja sebe nije videla povezanom sa teškim i inertnim institucijama nasleđenim iz bivše Jugoslavije koje su imale monopol na sva kulturna dešavanja, stvorila je jedinstven front preduzetnika, dizajnera, arhitekata i umetnika svih profila u potrazi za infrastrukturom.
Oni su pronašli mesta zatrpana otpadom i šutom, gde su se šetali pacovi i čopori pasa koji su živeli zajedno sa nekoliko ribara i skitnica. Ta nova generacija je u takvim mestima videla jedinstvenu priliku da obalu Save vrati u srce grada, navodi Figaro.
Pokret je pokrenuo arhitekta Aleksandar Rodić, zvani Roda, pionir u metamorfozi skladišta Beton Hale, napuštenih kada se lučka delatnost preselila sa obala mirne Save na obale moćnog Dunava krajem 1970-ih. Na tom mestu kod zidina tvrđave Kalemegdana, sada ima desetak restorana, modernih barova i noćnih klubova gde se igra do jutra.
U Beogradu postoji i staro pristanište Savamala koji sada zrači alternativnim i prazničnim duhom “Novog Berlina”, piše Figaro opisujući novi izgled pristaništa koji je zadržao industrijski i autentični aspekt prostora, sa izloženim ciglama i metalnim stepeništem.
Sada su tu koncerti, književne večeri, izložbe, a vikendom nastupaju razni di-džejevi u ambijentu sačuvanog nameštaja iz 50-ih godina, ali i dekora koji simbolično podseća na mračni period 90-ih, na embargo i kante benzina na crnom tržistu.
Figaro prenosi da je ostatak Savamale uništen 2016. godine da bi se napravio prostor za gigantski projekat Beograda na vodi u stilu “Neo-Dubai” sa ogromnim stambenim kulama i tržnim centrima.
Francuski list pominje i Skadarliju i Dorćol Plac, kao i mesta čiji je opstanak doveden u pitanje, navodeći da budućnost Dorćol Placa “zavisi od dobre volje sudskih izvršitelja i novog autokratskog režima koji podseća na onaj iz 1990-ih, neosetljiv na ideje očuvanja autentičnosti prestonice i nasleđa”.
Figaro se osvrće i na Gardoš i kulturna dešavanja na obali Dunava.
Vajar ogromnih metalnih figura Viktor Kiš, pomoćnik francuskog modnog kreatora Žan-Pola Gotijea (Jean-Paul Gaultier) rekao je da je duh Beograda mešavina trajnog izazova i trke za slobodom.
Umetnik nastanjen u napuštenoj ciglani Trudbenik, u prigradskom naselju Višnjička Banja, zna da su dani tog mesta odbrojani.
Na 48 hektara nekadašnji jugoslovenski građevinski gigant, koji je takođe bankrotirao zbog embarga iz 1990-ih, išaran instalacijama, uličnom umetnošću i skulpturama, za nekoliko godina biće kompleks zgrada i stubova novog mosta.
Neprestana je trka između promotera novih građevinskih projekata i Beograđana vezanih za pokret kulturne obnove kako bi zaboravili režim, njegov klijentelizam i sumornu ekonomiju, dodao je francuski list.
