Spiroski: Aerozagađenje i kardiovaskularne bolesti usko povezani

Elektromobilnost na Zlatiboru u zamahu: Više elektromobila, manje bolesnih

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Foto: Srbija Vesti/ Vodeničarski
Podelite vest

Poslednjih meseci u Srbije se puno priča o elektromobilnosti, o potrebi da se poveća broj elektromobila kako bi se zaštitio i ovako loš vazduh.

Zlatibor kao destinacija koja je sve posećenija, ima potrebu da zaštiti zagađenje vazduha.

Obzirom na broj automobila koji svakodnevno krstare ovom planinom, hitno mora da se razmišlja o tome da dobar deo automobila bude upravo na elektro pogon. Godinu dana već postoji priča da će na Zlatiboru biti pokrenut  gradski prevoz koji će da ima autobuse na elektropogon, to je najavio Vladimir Živanović na Eko forumu koji je održan u Beogradu novembra lane.

Da su aerozagađenje i kardiovaskularne bolesti usko povezani govori i Dr sci med Dejan S. Spiroski; kardiolog iz Institut za rehabilitacijuu Beogradu.

Foto: Institut za rehabilitaciju

Aerozagađenje u urbanoj sredini, posebno u uskim gradskim zonama sa visokom frekvencijom saobraćaja (30%), ima značajan uticaj na zdravlje ljudi, a posebno na kardiovaskularni sistem”, tvrdi Spiroski.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, suspendovane čestice i opšte aerozagađenje su ključni faktori koji direktno utiču na zdravlje ljudi, sa ozbiljnim posledicama na kardiovaskularni i respiratorni sistem.

Vazduh kao stabilna mešavina pretežno gasovitih (azot (78%), kiseonik (21%), ozon, helijum, vodonik… (1%), a u manjoj meri i čestičnih komponenti, predstavlja osnov ljudskog života.

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije svakodnevno meri količine čestica sumpor-dioksida, PM 10, azot-dioksida i kobalta i na osnovu toga određuje kvalitet vazduha.

Evropska agencija za životnu sredinu meri količine čestica PM 2.5, PM 10, azot-dioksida, sumpor-dioksida i ozona.

6 criteria air pollutants (grupacija zagađujućih materija koje se smatraju najznačajnijim u pogledu uticaja na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, u koje spadaju:

  • 1) suspendovane čestice PM10, PM2,5 i PM0,1 (u pitanju su čestice koje lebde u vazduhu i koje mogu biti čvrste – prašina, tečne – kapljice ili gasovite – veliki molekuli, čije su dimenzije manje od 10 ili 2,5 mikrometara, a mogu da budu različitog porekla i sastava – prašina, pepeo, čađ, duvanski dim, isparenja,…)
  • 2) gasoviti polutanti – ozon, ugljenmonoksid, sumpor dioksid, azot dioksid
  • 3) olovo i benzo piren (BaP), kao konstituenti PM10 čestica
Foto: Screenshot prezentacija Spiroski

Vodeći izvori koji emituju suspendovane čestice, kao i većinu drugih zagađujućih materija su prirodni – mora, okeani, vulkani, prirodni šumski požari, ogoljene zemljane površine, kao i veštački (antropogeni) – procesi sagorevanja fosilnih goriva, odnosno industrija, termoelektrane, toplane, saobraćaj, individualna ložišta (grejanje i kuvanje u domaćinstvima), poljoprivreda i deponije.

Za sada najveći broj naučnih dokaza govori u prilog toga da postoji snažna povezanost između nivoa zagađenja vazduha i oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, ali taj stepen naučnih dokaza nije dovoljan da bi se reklo da je ta veza uzročno-posledična, kazao je Spiroski

RESPIRATORNI SISTEM

U efekte spadaju: povećani respiratorni simptomi, infekcije, povećana reaktivnost disajnih puteva, nadražaj, upala pluća, povećana respiratorna smrtnost i bolničke posete, hospitalizacija, smanjena funkcija pluća, pogoršanje astme, pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća, povećan rizik od raka pluća

KARDIOVASKULARNI SISTEM

U efekte spadaju: promenjena srčana autonomna funkcija, infarkt miokarda, angina pektoris, povećan krvni pritisak, ateroskleroza, hipertenzija, povećana cerebrovaskularna ishemija

NERVNI I CEREBROVASKULARNI SISTEM

U efekte spadaju: neurorazvojni poremećaji, upala nervog tkiva, oksidativni stres, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolja, uznemirenost, udar, Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest.

O svemu ovome detaljno se govorilo na Eko forumu koji je ovog proleća održan na Zlatiboru, u organizaciji kompanije “Vozim na struju”.

Zlatibor kao i mnoga druga turistička mesta u Srbiji i svetu prati ekološke trendove i ekološku svest, pa samim tim na ovoj planini u mnoštvu hotela i uslužnih objekata možete pronaći punjače za električna vozila – ovo su lokacije.

Na osnovu ovih ali i drugih drastičnih podataka koji ukazuju na sve veću opasnost od kardiovaskularnih bolesti koji mogu da se povežu sa zagađenjem, potreba za povećanjem elektromobilnosti je sve jasnija, pogotovo kada je reč o Zlatiboru koji postaje sve veći ne samo turistički već i gradski centar.

Tagovi

Povezane vesti:

Subscribe
Notify of
guest
0 Коментари
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x