Evropska komisija je u novom godišnjem izveštaju koji je objavljen ocenila da je Srbija nazadovala u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, napominjući da su neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.
“Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i nazadovala je u izveštajnom periodu”, navodi se u izveštaju Komisije o napretku u procesu pristupanja EU, u delu koji se odnosi na Poglavlje 31.
Dodaje se da je usklađenost sa deklaracijama Visokog predstavnika i odluka Saveta o restriktivnim merama “znatno opala” sa 64 odsto 2021. godine na 45 odsto u avgustu 2022.
U izveštaju se podseća da se Srbija, posle napada Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekoliko pozicija EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, kao i da je glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljduska prava, ali da je do sada odbijala da se uskladi sa bilo kojim sankcijama protiv Rusije i da se nije uskladila sa većinom deklaracija Visokog predstavnika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.
“Štaviše, Srbija je zadržala bliske veze s Rusijom i neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bili su direktno protiv spoljnopolitičkih stavova EU”, navodi se u izveštaju.
Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo s Rusijom i nije eksplicitno osudila rusku agresiju protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju, ali se dodaje da je ipak podržala teritorijalni integritet Ukrajine i obećala humanitarnu pomoć, kao i da je pomogla ukrajinskim izbeglicama.
U dokumentu se ističe da je prioritetno da se Srbija u narednoj godini uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politkom EU, uključujući sankcije, i da izbegava postupke i izjave koje bi bile u suprotnosti sa stavovima EU.
“Srpski mediji su bili uključeni u snažnu prorusku kampanju dezinformisanja”, ističe se u izveštaju i poziva da se pojačaju napori na izgradnji društvene otpornosti na manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, i da se vodi aktivnija borba protiv ovog i drugih oblika hibridnih pretnji.
U izveštaju piše i da su nastavljeni “bliski odnosi i česti kontakti na visokom nivou s Rusijom, uključujući redovne bilateralne posete”.
Podseća se i da su ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali plan konsultacija za naredne dve godine, dva dana posle najave ruskog predsednika Vladimira Putina o održavanju referenduma na ukrajinskim teritorijama, delimične mobilizacije i pretnje upotrebom nuklearnog oružja.
U izveštaju se navodi da se Srbija uskladila sa nekim sankcijama protiv Belorusije i sa sankcijama uvedenim Mjanmaru, i dodaje se da je negirala izveštaje specijalnog izvestioca UN da izvozi oružje u Mjanmar.
Podseća se da je Srbija u oktobru i decembru 2021. usvojila akcione planove za primenu novih nacionalnih bezbednosnih i odbrambenih strategija i dodaje da je sada potrebno da se oni sprovode na način koji će u potpunosti odražavati evropsku orijentaciju zemlje u tim oblastima.
Takođe je potrebno da usvoji zakon koji će omogućiti učestvovanje u civilnim misijama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
U izveštaju se navodi i da je Srbija nastavila bliske kontakte i saradnju sa Kinom, SAD i Turskom, kao i da je intenzivirala kontakte sa Pokretom nesvrstanih.
“Srbija se pridružila gotovo svim ključnim sporazumima o neširenju, razoružanju i kontroli naoružanja koje promoviše EU”, navodi se u izveštaju i ocenjuje da ima transparentan sistem izveštavanja o svojoj strateškoj kontroli izvoza.
