Na današnji dan, 12. aprila 1999. godine u NATO bombardovanju SR Jugoslavije pogođen je putnički voz na mostu u Grdeličkoj klisuri. Poginulo je 55 putnika, više desetina je ranjeno, a neki se i posle 25 godina, vode kao nestali.
Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri dogodio se 12. aprila 1999. godine (drugog dana pravoslavnog Uskrsa), kada je avion NATO pakta ispalio dve rakete i pogodio putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri. U eksploziji i plamenu poginulo je i povređeno mnogo putnika, a tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se, i danas, vode kao nestali.
Iz NATO aviona ispaljena su četiri projektila, dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most koji se nalazi u blizini.
Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.
Raketa AGM-130 ispaljena sa NATO F-15E pogodila je most u trenutku kada je putnički voz prelazio preko njega na liniji Beograd – Ristovac.
Nakon ove tragedije pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali. Prema izjavi konduktera posle nesreće, u vozu je broj putnika bio veći od 50, a među identifikovanim poginulima bilo je i dece i trudnica.
Na dan bombardovanja, kasno posle podne, iz leskovačke bolnice je javljeno da je primljeno 16 teže i lakše ranjenih putnika. Ali, nije svim povređenima pomoć ukazana u Leskovcu, a tačan broj nastradalih putnika nikada nije utvrđen.
Da podsetimo, bombardovanje putničkog voza u Grdeličkoj klisuri desilo se tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Agresija je u početku bila usmerena na vojne ciljeve, ali se sredinom aprila težište proširilo i na strateške i ekonomske ciljeve kao što su saobraćajnice, a naročito mostovi.
Mnogo civilnih žrtava palo je i u stambenim područjima udaljenim od vojnih i ekonomski strateških objekata i ciljeva, u putničkim vozilima i javnom prevozu, izbegličkim kolonama, kancelarijama, bolnicama, zatvorima, ambasadama i prostorijama medija.
Bombardovanje je započelo 24, marta, a završilo se 11. juna sporazumom u Kumanovu i relozulocijom UN 1244.
