U Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja opasnog otpada, a raspoloživi kapaciteti za fizičko-hemijski tretman i odlaganje opasnog otpada su ograničeni, dok kapaciteti za skladištenje opasnog otpada nisu dovoljni, pokazala je revizija svrsishodnosti upravljanja opasnim otpadom Državne revizorske institucije (DRI), objavljena danas.
Na teritoriji Srbije još uvek ne postoji ni nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Srbije iz 2010. godine, objavio je DRI u reviziji.
Potom, kako je dodato, nema dovoljno informacija o sakupljanju nekih tokova opasnog otpada poput kiselina, hemijskog otpada, otpada kontaminiranog uljem, mulja.
Ne postoji ni posebno zakonodavstvo o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Srbiji.
Revizijom je utvrđeno da se određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada.
Istovremeno, za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja.
Utvrđeno je i da zbog ograničenih kapaciteta za fizičko-hemijski tretman i odlaganje, odnosno skladištenje opasnog otpada, proizvođači opasnog otpada privremeno skladište opasni otpad na svojim lokacijama u privremenim skladištima.
Za upravljanje opasnim otpadom nisu stvoreni mehanizmi za potpunu primenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata.
Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila i ne funkcioniše sistem sakupljanja farmaceutskog otpada od građana.
Ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji nije moguće utvrditi, a podaci o proizvedenoj količini i tretmanu opasnog otpada nisu pouzdani.
Nedostaju i kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada.
Neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom, čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje, predstavlja veliki problem zbog toga što se otpad ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, ukazala je DRI
Evidencija proizvođača medicinskog otpada nije sveobuhvatna, a postojeća infrastruktura za tretman medicinskog otpada nije u potpunosti funkcionalna.
Od ukupno 6.969 registrovanih zdravstvenih ustanova u javnoj i privatnoj svojini u Srbiji 1.469 (21 odsto) je dostavilo podatke Agenciji o proizvedenoj količini infektivnog medicinskog otpada u 2021. godini.
Takođe, većina zdravstvenih ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskim otpadom.
U 2021. godini ukupno 310 proizvođača medicinskog otpada proizvelo je više od 500 kilograma opasnog medicinskog otpada, od čega 302 (97 odsto) proizvođača medicinskog otpada nema saglasnost na plan upravljanja medicinskim otpadom.
Usled neadekvatne koordinacije nadležnih organa, nadzor nad upravljanjem medicinskim otpadom nije sveobuhvatan i delotvoran.
DRI je u izveštaju naveo i da sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan, jer samo jedan od 21 operatera odlaže i upravlja rudarskim otpadom (flotacijskom jalovinom) na osnovu dozvole i plana upravljanja rudarskim otpadom.
Nije efikasan ni sistem dostave i kontrole tačnosti podataka o proizvedenim količinama i karakteru rudarskog otpada.
DRI je u izveštaju dala preporuke Ministarstvu zaštite životne sredine da uspostavi mehanizme za primenu zakonskih i podzakonskih akata u vezi sa upravljanjem opasnim otpadom.
Ministarstvu zdravlja i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine da preduzmu mere u cilju unapređenja obuhvata nadzora zdravstvenih ustanova u pogledu upravljanja medicinskim otpadom.
Ministarstvo rudarstva i energetike i Pokrajinski sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj savetuju se da preduzmu mere kako bi svi nosioci eksploatacije doneli planove upravljanja rudarskim otpadom.
DRI je Agenciju za zaštitu životne sredine savetovao da uskladi obrasce za izveštavanje o otpadu u skladu sa zakonskim propisima i uspostavi kontrolu dostave podataka o proizvedenom i tretiranom opasnom otpadu za Nacionalni registar izvora zagađivanja.
