Iako se obim ruskih dezinformacija proteklih meseci ne može kvantitativno izmeriti, stručnjaci se slažu da je pojačan intenzitet hibridnih pretnji, ali i načini širenja ruskih dezinformacija u zemljama Balkana, piše danas Demostat.
Navodi se da zemlje Balkana, uključujući Severnu Makedoniju, imaju relativno nizak nivo medijske pismenosti i slobode medija, porast senzacionalizma i lažnih vesti su u porastu, a javni emiteri se takođe suočavaju sa nedostatkom interesovanja publike za istinsko razumevanje medija.
To je, između ostalog, razlog što je u Severnu Makedoniju doputovao specijalni predstavnik i koordinator Centra za globalni angažman Stejt departmenta SAD Džejms Rubin.
Stručnjaci sa kojima je “Sloboden pečat” razgovarao se slažu da se pojačao intenzitet hibridnih pretnji, kao i načini širenja ruskih dezinformacija u zemljama Balkana. Jedan narativ, koji je posebno tvrdoglav i uporan od početka rata u Ukrajini, jeste da je širenje NATO-a razlog zašto je Rusija bila prinuđena da napadne Kijev, ističe Demostat.
Prema rečima makedonskog bezbednosnog analitičara Peca Trajkoskog, poseta specijalnog predstavnika Stejt departmenta Rubina zemlji i regionu znači direktnu američku podršku u naporima da se izbore sa hibridnim pretnjama i narativima dezinformacija u zemljama koje dolaze spolja.
“Dolazak specijalnog predstavnika i koordinatora Centra za globalno angažovanje Stejt departmenta Džejmsa Rubina u Makedoniju je velika podrška za zemlju i za zemlje Zapadnog Balkana u pogledu suočavanja sa hibridnim pretnjama, propagandom i dezinformacijama. Podrška koju Makedonija dobija kao članica NATO-a je više nego očigledna kroz ovaj korak, a upravo ova poseta pokazuje da su Sjedinjene Američke Države posvećene rešavanju ovog globalnog problema na koji nije imuna nijedna zemlja, pa ni naša”, rekao je Trajkoski.
Prema njegovim rečima, ovo pitanje je ozbiljno i spada u odbranu zemlje, jer, kako objašnjava, ako je Makedonija kao država hibridno napadnuta, to nije samo njen problem, već i pretnja za druge zemlje članice NATO-a, uključujući Ameriku.
“Uveren sam da makedonske i regionalne institucije imaju kapacitete da se ovi bezbednosni izazovi, po mom mišljenju, izazvani lažnim vestima i dezinformacijama sa kojima se svi suočavamo, mogu sprečiti. To je zato što smo mi kao zemlja koja teži EU već uskladili politike i pravce delovanja protiv ovog takozvanog lažnog narativa koji dolazi sa istoka, ali u isto vreme želim da naglasim da uprkos svemu, nijedna država, uključujući i najmoćnije, ne može da se sama nosi sa ovim globalnim problemom. Zato je jedini odgovor na ovaj globalni problem udruživanje snaga kroz podizanje medijske pismenosti u društvima, ulaganje u obrazovanje, veće kritičko mišljenje, ali i prepoznavanje i uvažavanje svih vrsta medijskih sadržaja”, istakao Trajkovski.
On smatra da je suočavanje sa ruskom propagandom izazov za sve vlade u regionu.
Slično misli i Žaneta Trajkovska sa Instituta za komunikologiju u Skoplju. Ona je rekla da je poseta Rubina Zapadnom Balkanu potvrda američkog geostrateškog pozicioniranja u ovom delu Evrope.
“U interesu Amerike je da preduzme određene akcije u pravcu obračuna sa dezinformacijama na Balkanu. Naravno, dezinformacije imaju globalni uticaj i mi kao društvo smo ranjivi na ove pojave. To praktično znači da se otvara prostor za širenje ruskog uticaja ne samo na Zapadnom Balkanu već i u zemljama EU. Dolazak visokog predstavnika SAD istovremeno nagoveštava da će neke politike biti pojačane u pravcu jačanja sistema za borbu i obračun sa lažnim vestima. Međutim, donošenje politika nije dovoljno samo po sebi da izazove bilo kakav zadovoljavajući efekat u borbi protiv manipulacija i zloćudnih uticaja. Da bi se ova situacija prevazišla, potrebno je raditi sa celim društvom”, istakla je Trajkovska.
Prema njenim rečima, potreban je ozbiljan pristup, a to je, kako je objasnila, moguće samo uključivanjem medijske pismenosti kao predmeta koji se uči u obrazovanju od malih nogu.
“Neophodno je negovati kritičko mišljenje kod građana, ali i usmeriti se na rešavanje problema sa starijim grupama građana kako bi mogli da prepoznaju informacije na društvenim mrežama koje su istinite, a koje ne. Dodatno je važno napomenuti da je veoma važan alat ako želimo da ovaj proces zaživi u celini jeste aktivna i potpuna transparentnost svih procesa u zemlji. Netransparentnost u radu institucija kod građana stvara nepoverenje i ostavlja prostor u društvu za lako širenje stranog uticaja”, ocenila je Trajkovska.
Nakon sastanaka koje je imao u Podgorici, Rubin je rekao da je uveren da se Crna Gora više neće okretati Beogradu i Moskvi. On je na brifingu za novinare izrazio i uverenje da će borba protiv dezinformacija biti prioritet nove vlasti u Crnoj Gori.
Rubin je, kako prenose crnogorski mediji, ocenio da će biti teško postići napredak na Zapadnom Balkanu ukoliko ruske dezinformacije budu dominirale tim prostorom. On je ukazao da u Crnoj Gori postoji veliki broj portala koji šire dezinformacije iz Rusije i Kine. Na primer, lažna je informacija da u Ukrajini postoji fabrika za proizvodnju biološkog oružja. Takođe je laž da su SAD želele rat u Ukrajini, rekao je Rubin
Američki specijalni izaslanik Džejms Rubin, portparol Stejt departmenta za vreme Bila Klintona i „desna ruka” bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, trenutno je u poseti Zapadnom Balkanu. On dolazi u region prvi put posle 23 godine, a tema posete biće uticaj Rusije, ali i pitanje dijaloga Beograda i Prištine, implementacije dogovora postignutih u Briselu i Ohridu, kao i borbu protiv dezinformacija.
Rubin smatra da je ovo “vreme velike nade na Balkanu” i da se stane na kraj sukobima, ali će to biti izuzetno teško.
