Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je učestvujući na 20. Samitu Evrope u Salcburgu da Srbija, progresivnim usklađivanjem svog zakonodavnog okvira sa evropskom regulativom i razvojem energetske infrastrukture, stvara uslove za veću sigurnost snabdevanja, ali i za ubrzanu dekarbonizaciju energetskog sektora.
“Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji je Vlada usvojila, predviđa da do 2030. skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat električne energije bude iz obnovljivih izvora, čime Srbija teži da prati evropske ciljeve u oblasti energetike”, rekla je ministarska, saopštio je danas njen kabinet.
Kako je dodala, kroz predložene izmene Zakona o energetici, omogućeno je prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.
Đedović Handanović je istakla da Srbija investicije u prenosnu i distributivnu mrežu i izgradnju gasnih interekonekcija realizuje uz značajnu finansijsku podršku EU, doprinoseći diversifikaciji izvora snabdevanja u regionu.
“Završetkom Balkanskog toka Srbija je dobila novi pravac snabdevanja ruskim gasom, koji je i dalje važan izvor snabdevanja ovim energentom. Prošle godine završili smo gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, kojom se Srbija povezala i sa novim izvorima snabdevanja, iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj. Ugovorili smo isporuke gasa iz Azerbejdžana, a imamo mogućnost nabavljanja određenih količina i iz LNG terminala u Aleksandropolisu”, rekla je ona.
Podsetila je da su ove godine potpisana i dva memoranduma za izgradnju novih gasnih interkonekcija, sa Rumunijom, kapaciteta 1,6 milijardi metara kubnih godišnje i Severnom Makedonijom, kapaciteta 1,2 milijardi metara kubnih godišnje, koji će omogućiti dalju diversifikaciju izvora snabdevanja.
“Oba planirana projekta doprineće većoj energetskoj sigurnosti ne samo Srbije, već i regiona, jer će više zemalja Jugoistočne Evrope biti bolje povezano i otpornije u slučaju poremećaja u snabdevanju”, navela je Đedović Handanović.
Govoreći o povećanju proizvodnih kapaciteta, ministarka je rekla da je težište na ulaganjima u vetar, solar i gradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje imaju ulogu i skladišta energije.
“Кroz prvi krug aukcija za tržišne premije za OIE obezbedili smo više od 715 MW novih kapaciteta iz OIE, što je skoro 10 odsto postojećih kapaciteta, a novi krug aukcija planiran je do kraja godine”, kazala je Đedović Handanović.
Istakla je da dugoročno posmatrano Srbija u svojim strateškim dokumentima razmatra i korišćenje nuklearne energije, kako bi obezbedila dovoljno bazne energije sa niskim emisijama ugljenika.
“Predloženim izmenama Zakona o energetici predvideli smo ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Paralelno sa izradom regulatornog okvira, radimo na izgradnji institucionalnog kapaciteta, gde smo već okupili više od 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća i pet ministarstava. Preliminarna tehnička studija treba da pokaže koje su raspoložive tehnologije i najbolje opcije za naš energetski sistem, pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke o eventualnom razvoju nuklearnog programa”, navela je Đedović Handanović.
Upitana o planovima za eksploataciju litijuma, ministarka rudarstva i energetike je rekla da je potrebno najmanje dve godine da se završe sve studije o projektu Jadar, koji je jedan od najvećih rudarskih projekata u razvoju u Evropi trenutno, i da glas struke treba da bude najvažniji pri donošenju odluka u vezi sa realizacijom projekta.
“Verujem da razvoj tehnologija u 21. veku nudi rešenja koja mogu da umanje rizike po životnu sredinu. Nažalost, ova tema je u Srbiji visoko politizovana i veliki je broj dezinformacija u javnosti. Zato je važno da slušamo struku i da kroz javnu debatu dođemo do najboljih rešenja”, rekla je Đedović Handanović.
