Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na ovaj dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša.
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Mratindan, praznik posvećen Svetom kralju Stefanu Dečanskom, jednom od potomaka Nemanjića i najtragičnijem srpskom kljalju. Iako je u crkvenom kalendaru ovaj praznik obeležen crnim slovom, izuzetno je poštovan u hrišćanskih Srba jer se za današlji dan vezuju brojni običaji.
Stefan Dečanski, jedna je od najtragičnijih ličnosti u lozi Nemanjića. Između dvojice silnika, oca Milutina i sina Dušana, proveo je detinjstvo kao talac na dvoru kana Nogaja. Kao mlad čovek oslepljen je, verovatno po naređenju oca, i poslat u zatvor u Carigradu.
Prema crkvenom učenju, posle pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu koji je odmah potom iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na našem tlu. Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju. Kao žrtva dvorskih spletki, ubijen je 1336. godine, a pretpostavlja se da je to učinio njegov sin.
Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan. Ime je dobila po Svetom Martinu koji se nekada proslavljao na ovaj dan. Crkvenom odlukom na ovaj dan premeštena je slava posvećena srpskom kralju. Zavetni je dan svih koji boluju od očnih bolesti.
U narodu se i danas čuje izreka: „Sveti Mrata, sneg na vrata“, kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine. Veruje se da se na Mratindan predskazuje kakva će zima biti. Ako je dan maglovit zima će biti promenljiva, a ako je vedar i sunčan, biće mraza.
Prema narodnom verovanju Sveti Mrata je zaštitnik vukova i danas ih saziva i određuje koliko ovaca kojem domaćinu smeju da pojedi tokom zime pa se na današnji dan ovce i stoka ne izvode iz torova i štala.
Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna niti se šta pere, a ne rade ni obućari i krojači.
U nekim krajevima Srbije domaćin preuzima sve kućne poslove na sebe kako bi porodica imala dobru godinu. Ako odbije da to uradi godina će im biti loša.
