Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja, ovaj praznik naziva se i jesenji Sveti Jovan.
Među ličnostima jevanđeljskim koji okružuju Spasitelja, Sveti Jovan Krstitelj zauzima posebno mesto.
Njegova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, kada je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista i zato je crkva dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 11. septembra – usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista (7. jula) i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je posečen u vreme cara Iroda.
Danas se podseća na stradanje Svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipa, glava odsečena i na srebrnom tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.
Prilikom proslave Irodovog rođendana, tokom pijančenja i orgijanja, Saloma je odigrala svoj ples „Sedam velova“, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Na nagovor majke, ona je zatražila glavu Svetog Jovana.
VEROVANJA
Za ovaj veliki praznik vezuju se razni običaji, a jedan od zastupljenijih jeste da se posti na ulju. Običaj je da se ne rade teški fizički poslovi, kao da se ne jede i ne pije ništa što je crvene boje. Postoji staro verovanje da ne treba uzimati nož u ruke.
