Srpska pravoslavna crkva i vernici 2. avgusta obeležavaju Svetog proroka Iliju za koga se vezuju brojni običaji i verovanja, a smatra se jednim od najvećih proroka.
Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo srpski narod osobine starog slovenskog boga Peruna, za koga se verovalo da upravlja munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethrišćanskog vremena dok se Sveti Ilija još naziva i Ilija Gromovnik.
Prema narodnoj tradiciji ovaj svetac se vozi vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija vatra.
Grmljavina je, po ovom verovanju, tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Među Srbima postoji izreka “Od Svetog Ilije sunce sve milije”.
Mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela.
Veruje se i da je med koji pčelari vade iz košnice na Ilindan posebno lekovit.
Kad na Svetog Iliju pucaju gromovi narod veruje da to svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.
Takođe, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Postoji verovanje da tri dana pred ovaj praznik žene prestaju da peru košulje, jer će se sve pokidati ako se to učini.
Na sam praznik se vreme može promeniti, pa prepodne bude leto a popodne jesen. Verovalo se da tih dana ni orlovi ne piju vodu
