Desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda koji su 5. oktobra 2000. godine, u ranim jutarnjim časovima, počeli da pristižu u glavni grad iz svih krajeva Srbije, imali su jedan cilj – da predsednik Slobodan Milošević ode sa vlasti.
Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, posle 24. septembra, građani su ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu državne Radio televizije Srbije.
Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, desetogodišnji neprikosnoveni lider Srbije, sledećeg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.
Demonstranti su na plato ispred tadašnje savezne skupštine, a danas Doma narodne skupštine Srbije, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.
Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u skupštinu, ali zgrada savezne skupštine je demolirana i delom zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.
Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima.
U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao mu.
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona, a povređeno je 65 ljudi.
Vojislav Koštunica koji je kao kandidat DOS-a izabran za predsednika SRJ, povukao se iz politike, a premijer Zoran Djinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade vlade Srbije.
Slobodan Milošević umro je 2006. godine u pritvorskoj jednici haškog tribunala.
