Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se obležava 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se čuva uspomena na Svetog Đorđa. Obeležavaju ga i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod nas ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Đurđevdanski venčić i kupanje u reci
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Đurđevdan je praznik sa puno običaja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.
Smatra se granicom između zime i leta, vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije.
Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da se kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.
Ovo je takođe, kroz istoriju, bio dan okupljanja hajduka, kao što je Mitrovdan (8. novembra) bio dan rastanka.
Ovogodišnji Đurđevdan proteći će bez uobičajnog slavlja jer pada u dane žalosti u Srbiji zbog dva masovna ubistva u kojima je stradalo 17 -ro dece i mladih ljudi, u beogradskoj osnovnoj školi i dva sela kod Mladenovca.
