Hrišćanski vernici i Srpska pravoslavna crkva danas slave sećanje na Svetog Jovana Zlatoustog, najčuvenijeg propovednika u istoriji crkve, velikog svetitelja i reformatora. Praznik ovog svetitelja obeležava se i 26. novembra, a današnji dan posvećen je prenosu njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.
Sveti Jovan Zlatousti poštuje se u celom hrišćanskom svetu. Bio je patrijarh u Carigradu i autor knjige „O sveštenstvu“, kao i nekoliko veoma cenjenih beseda zbog čega je i dobio nadimak „Zlatousti“. Vernici sa naših prostora još ga nazivaju i „zlatnom trubom Pravoslavlja“ zbog upornosti i žara kojima je u svojim govorima ljudima ukazivao na snagu i ispravnost hrišćanstva.
Predanje kaže da je bio veoma cenjen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio mu Sveto pismo.
Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika. Tako je i došao u sukob sa caricom Evdokcijom koja ga je prognala u mesto Koman u Jermeniji gde je ovaj veliki svetitelj umro 407. godine.
Prema legendi, 30 godina nakon smrti sveca car Teodosije Mlađi doneo je odluku da mošti Svetog Jovana Zlatoustog vrate u Carigrad. Međutim, priča se da kovčeg svetitelja niko nije mogao da pomeri sve dok car nije napisao pismo u kome je Svetog Jovana molio za oproštaj u ime svoje majke carice Evdoksije zbog koje je svetitelj i prognan iz Carigrada. Jednom kada je pismo bilo položeno na kovčeg, predanje kaže, “postade lak i vojnici ga ponesoše”.
U nekim krajevima Srbije i danas postoji verovanje da žene na praznik Svetog Jovana Zlatoustog ne treba u ruke da uzimaju vunicu, konac i igle, jer svetitelj ne želi da se na njegov dan radi, već da se svako posveti duhovnom razvoju, pre nego materijalnom bogaćenju.
