Iako se u septembru, pre početka grejne sezone, nagoveštavalo da toplane u Srbiji neće povećavati cenu daljinskog grejanja, to se nije dogodilo. Prema do sada dostupnim podacima, šest od oko 60 toplana u Srbiji zatražalo je do polovine novembra od lokalnih samouprava korekciju cene, razlog – poskupljenje energenata. Sada, u decembru, je taj broj , verovatno, veći.
Do sredine novembra, poskupljenje daljinskog grejanja tražilo je šest toplana Novi Sad, Smederevo, Nova Varoš, Zaječar , Obrenovac i Niš.
U novembru je JKP Gradska Toplana Niš tražila povećanje cene grejanja, u varijabilnom delu, nakon što je ranije cena fiksnog dela neznatno smanjena, a varijabilnog povećana. Obrazloženje za novo uvećanje cene je da su poskupeli gas, mazut i lož ulje. Predloženo je povećanje varijabilnog dela računa za 11,6 odsto, odnosno za 56 para po kilovat-satu. Nova cena biće obračunata za decembarske račune koje će Nišlije platiti u januaru 2022. godine. Obećano je da će fiksna cena računa koja iznosi 24,28 dinara po kvadratnom metru stambene površine, važiti do jula sledeće godine.
Zaječarci su se do kraja oktobra grejali po staroj ceni koja je iznosila 104.80 dinara po kvadratnom metru, a već sledeći računi su im uvećani za 9,5 odsto, za koliko je od lokalne samouprave zatražena korekcija cena. Ova toplana koristi mazut kao energent.
I Obrenovčanima će ove sezone računi biti uvećani, ali će i dalje grejanje plaćati neuporedivo manje od svih ostalih građana Srbije. Ovo iz razloga što je njihova toplana priključena na Termo-elektranu, pa nemaju troškove ni gasa, ni mazuta. U ovom gradu , uz poskupljenje od 7,9 odsto, cena grejanja iznosiće 58 dinara po kvadratu.
Uporednu sliku cena daljinskog grejanja po srpskim gradovima, gotovo da je nemoguće napraviti. Samim tim teško se dolazi i do neke prosečne cene grejanja za, recimo stan od 50 metara kvadratnih. Na visinu računa utiču mnogi faktori, jer neki gradovi cene formiraju po utrošku, a neki paušalno. Pojedini stanari su ugradili takozvane razdelnike pomoću kojih mogu da kontrolišu potrošnju, neke zgrade su energetski efikasne, druge nemaju dobru izolaciju. Za fiksni deo troškova (priključna snaga) naplata se vrši tokom cele godine i taj deo se utvrđuje po kvadratnom metru površine. Za varijabilni deo troškova (isporučena toplotna energija) naplata se vrši u periodu grejne sezone oktobar-april i naknada se utvrđuje po kilovatsatu registrovane potrošnje u podstanici zgrade.
Prema nekim proračunima, ove sezone najisplativije je grejanje na prirodni gas, drvo ili ugalj, jer bi domaćinstvo za šest meseci za stan od 60 kvadratnih metara izdvajalo oko 50.000 dinara.
Daljinsko grejanje bilo bi isplativo kada bi se sadašnja cena plaćala samo za vreme grejne sezone, jer bi domaćinstvo koje živi u stanu od 60 kvadrata, recimo u Beogradu, imalo rešeno grejanje za oko 42.000 dinara. Međutim, cifra se množi sa dva, jer se računi plaćaju tokom cele godine, pa sa 84.000 dinara, ovaj način grejanja ispada najskuplji.
