„Očigledno je trafostanica stala jer je nivo metana na tom mestu prešao kritičnu granicu. Samim tim se isključio separatni ventilator. To se dešava. Nije to ništa neobično. Ako me pitate da li bi to smelo, u principu ne bi smelo da se ostane bez sveže vetrene struje (svežeg vazduha prim. nov.) na samom otkopu”, kaže u intervjuu za CINS Branko Gluščević, jedan od profesora Rudarsko-geološkog fakulteta koji su veštačili nesreću u rudniku Soko u kojoj su poginula osmorica rudara.
Na zvaničnu istragu o nesreći koja se desila u rudniku Soko 2022. godine stavljena je tačka. Tužilaštvo tvrdi – kriva je viša sila. Jedan od ključnih dokumenata na osnovu kog je tužilaštvo donelo tu odluku je veštačenje koje su uradili profesori Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Jedan od četvorice veštaka je i redovni profesor Fakulteta Branko Gluščević, čija je oblast podzemna eksploatacija rudnika.
On je jedini veštak koji je o nesreći govorio za CINS. Na poziv novinara došao je na zakazani intervju sredinom aprila. U tom trenutku tužilaštvo je već donelo odluku da odgovornih nema, a dvogodišnje istraživanje novinara o nesreći u rudniku Soko bližilo se kraju. Bilo je jasno da postoje propusti koji su pratili nesreću, ali su pojedina pitanja novinarima i dalje bila nerazjašnjena.
U intervjuu za CINS Gluščević obrazlaže pojedine odluke veštaka, govori o propustima u radu Rudnika, ali i tesnim rokovima koje su stručnjaci imali da ceo slučaj ispitaju.
Kratak rok za veštačenje
Kako je došlo do toga da budete uključeni u veštačenje nesreće u rudniku Soko?
Od javnog tužioca je stigao dopis na Fakultet, na adresu dekana. I dekan je odredio nas četvoricu da učestvujemo, odnosno da radimo taj izveštaj. Svako od nas je mogao da odbije učešće u tome. Mi smo to prihvatili i na kraju smo taj izveštaj uradili, moram da kažem, u vrlo kratkom roku. To je neki period od oko mesec dana. Svako od nas četvorice je radio određeni deo. Znači, jesmo uključeni kompletno u priču, ali svako je radio svoju specijalnost.
Zašto je, kako kažete, rok bio kratak?
Zaista to ne znam. Veštačenja mogu da traju i duže, s obzirom na obimnu dokumentaciju koja prati izradu tog izveštaja. U ovom slučaju, dokumentacija je bila prilično obimna.
Da ste imali više vremena, da li biste možda neke stvari sagledavali drugačije?
Mislim da ne. Možda je rok mogao da bude nešto duži, ali mislim da bi opet izveštaj bio u ovom nekom obliku.
Propusti s ventilacijom – bez odgovora zašto
Novinari CINS-a istraživali su okolnosti nesreće, analizirali su veštačenje i pričali sa stručnjacima. Kao jedan od propusta bio je i to što je ventilacija prestala da radi. Naime, neposredno pre nesreće nestala je struja na mestu gde su rudari radili, a sa njom su isključeni i ventilatori koji su do tog prostora u jami dovodili svež vazduh – takozvani separatni ventilatori.
Sudski veštak za rudarstvo Predrag Dimovski je za CINS objasnio da ovi ventilatori ne smeju da stanu čak i kada struja nestane i da bi rudari imali šansu da prežive da se ventilatori nisu ugasili. Međutim, veštaci u svom izveštaju nisu problematizovali to što je ventilacija stala već su samo objasnili okolnosti pod kojima se to desilo.
Zbog toga je jedan od segmenata intervjua sa veštakom Gluščevićem bio upravo o ventilaciji.
Da li je sa prestankom struje smela da stane i ventilacija?
Pa da li je smelo – sad to ne mogu da kažem, ali ne bi trebalo da se dešava. Na otkopu bi trebalo da separatni ventilator radi konstantno kako neki od opasnih gasova ne bi premašili granične vrednosti. Očigledno je trafostanica stala jer je nivo metana na tom mestu prešao kritičnu granicu. Samim tim se isključio separatni ventilator. To se dešava. Nije to ništa neobično. Ako me pitate da li bi to smelo, u principu ne bi smelo da se ostane bez sveže vetrene struje (svežeg vazduha prim. nov.) na samom otkopu. Ja konkretno ventilaciju nisam radio, ja sam je pročitao na kraju i složio se sa tim, jer mi je to bilo logično.
Kako vam je bilo logično da ventilacija stane kada u Pravilniku o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja piše da sve staje sa radom kad metan pređe dozvoljenu granicu, ali ne i takozvani separatni ventilatori?
Pa dobro – ne sme da stane, ali je bio uslovljen nestankom struje. I dešava se da stane u tim situacijama nestanka struje.
Jedan od stručnjaka nam je objasnio da separatni ventilatori ne bi trebalo da budu priključeni na istu trafostanicu gde su i električni uređaji baš zato da ne bi prestali sa radom. Kako komentarišete to?
Ja mislim da je kolega tu u pravu. Ne bih imao drugi komentar.
Zbog čega je rudnik Soko na toj trafostanici onda imao priključene i ventilatore i električne uređaje?
To ne znam, zaista ne mogu da vam objasnim. Nemam odgovor na to.
Ubrzo nakon nestanka struje dogodila se nesreća, tj. došlo je do izboja veće količine metana – poginuo je deo rudara, a deo se onesvestio pri čemu su neki od njih povređeni. Da li je nestanak struje i prestanak rada ventilacije mogao da bude nagoveštaj da će doći do nesreće?
Mi smo u izveštaju i napisali da to sa prestankom rada trafostanice i ventilacije praktično nema veze sa izbojem. To su dve odvojene stvari. To nije direktno u vezi sa izbojem gasa. Možda je, neko bi rekao, moglo iz toga da se nasluti da će se nešto desiti. S druge strane – izboj je mogao da se desi, a mogao je i da se ne desi.
Ostatak teksta na CINS
