Da bi izbegli plaćanje poreza, rukovodioci firmi se služe različitim trikovima – između ostalog ne izdaju kupcima fiskalne račune ili ne plaćaju radnicima doprinose. Često utaje milionske cifre, ali čak i kad ih država uhvati sa „rukom u medu“, prolaze sa malim kaznama. Većina dobije uslovnu kaznu zatvora, a koliko je poreskog duga država naplatila ostaje nepoznato.
Direktor Sigurnost Vračar, firme iz Beograda koja se bavi privatnim obezbeđenjem, četiri godine nije uplaćivao poreze i doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih. U oktobru 2020. godine, osuđen je za krivično delo utaja poreza, odnosno za utaju 110 miliona dinara.
Direktor je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu osuđen na sedam meseci kućnog zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara.
U proleće 2015. godine osuđen je i direktor i osnivač firme Globo Autohaus iz Beograda. On je prodao 45 polovnih vozila uvezenih iz Austrije, Švajcarske i Hrvatske, ali nije prijavio svu zaradu. Pored tih, neka vozila je prodavao i za gotovinu, mimo računa firme.
Zbog utaje 19,8 miliona dinara osuđen je na godinu dana zatvora, ukoliko četiri godine ne ponovi krivično delo, a morao je da plati i 400.000 dinara.
Ovi slučajevi nisu izuzeci. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su osnovni sudovi u Beogradu od početka 2011. do jula 2021. godine u 300 postupaka osudili 372 osobe za krivično delo poreska utaja.
Najveći broj postupaka, njih 249, završilo se uslovnom zatvorskom kaznom, uz novčane kazne realne srednje vrednosti (medijana) 80.000 dinara. U ovim postupcima okrivljeni su utajili oko tri milijarde dinara poreza.
Sudski veštak za ekonomsku-finansijsku oblast Ivan Raonić smatra da su kazne „skandalozne“ i da bi za ovakvo krivično delo trebalo da budu veoma stroge. Raonić slikovito objašnjava:
„Čovek je za dva kradena akumulatora koji vrede 10.000 dinara dobio osam godina zatvora, a čovek koji je utajio 10 miliona ne dobija ništa“.
On podseća da je limit da utaja poreza bude krivično delo 2016. godine sa 150.000 dinara povećan na 500.000, da bi krajem 2019. godine skočio na milion dinara.Sve ispod ovog iznosa smatra se prekršajem i kazne su daleko manje.
Većini osumnjičenih za utaju poreza u Beogradu nije ni suđeno, pokazuje istraživanje CINS-a. Umesto toga, okrivljeni potpišu sporazum o priznanju krivice u tužilaštvu, što sudovi samo potvrde.
Više od dve trećine presuda koje je CINS analizirao doneto je na ovaj način. Od 372 okrivljena, tužioci su sa 219 sklopili sporazume.
Iako Beograd prednjači po broju slučajeva krivičnog dela poreske utaje, i u drugim gradovima u Srbiji je ista praksa kažnjavanja.
Tako su u poslednjih 10 godina u Osnovnom sudu u Nišu donete 103 presude, od čega je uslovnim kaznama završeno 65 postupaka. Sklopljena su tek tri sporazuma o priznanju krivice. U Novom Sadu bilo je 148 presuda, među kojima je u 113 kazna uslovna osuda i novčana. Sklopljeno je 83 sporazuma o priznanju krivičnog dela. Uslovnim kaznama skloni su i sudovi u Kruševcu, Pančevu, Leskovcu i Užicu.
Koliko je Pravobranilaštvo pokrenulo postupaka za povraćaj utajenog poreza u ovim gradovima nije poznato, jer, kako kažu, radi se o arhiviranim predmetima koje nemaju mogućnost da pretraže. U lokalnim sudovima takođe tvrde da ove podatke nemaju ili da takve parnice nisu ni vođene.
U periodu od 2011. do 2021. godine, Poreska uprava je na teritoriji Srbije podnela više od 8.000 krivičnih prijava za poresku utaju. U jednom od sporazuma o priznanju krivice do kojih su došli novinari CINS-a piše da nekadašnji vlasnik prodavnica kokica Pećina skoro tri godine nije prijavio sav promet. Na taj način utajio je 28,7 miliona dinara.Nakon što je priznao da je kriv, Prvi osnovni sud ga je osudio na jednu godinu zatvora, odnosno tri godine uslovno, uz obavezu da u budžet uplati 100.000 dinara. Presudom mu nije naloženo da uplati skoro 29 miliona dinara duga.
Upravo u ovakvoj praksi bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde i stručnjak u oblasti sporazuma iz priznanja krivice Danilo Nikolić vidi problem.
„Sudovi ne bi smeli da prihvate sporazum o priznanju krivice ukoliko nije odlučeno da optuženi vrati porez. Čak je i poželjno u tim pregovaranjima da pre zaključenja sporazuma isplate ceo iznos utajenog poreza“, kaže Nikolić.
