Bučić je naselje u Srbiji u opštini Merošina u Nišavskom okrugu. Ovo selo je naseljeno u tursko vreme od Srba koji su dolazili iz okoline Pirota i krajeva na današnjoj srpsko-bugarskoj granici. Po predanju, naziv sela potiče od čestog bučanja, plavne Jugbogdanovačke reke.
Vlasnik Bučića u tursko vreme bio je Jumer aga, koji je u selu imao kulu i posedovao oko 75 hektara zemlje. Seljaci su srušili kulu i to kamenje iskoristili za izgradnju novih građevina. I dan-danas se u ovom dobričkom selu spominju nazivi „Paraspurne“ i „Osmanove“ njive u rejonu Debelog brda, što nam ukazuje o strogom spahijskom sistemu koji je ovde nekada vladao.
Po oslobođenju od Turaka, Jumer aga je ostao vlasnik te zemlje, koju je nasledio njegov sin Izet. Tek 1910. godine, Izet je prodao imanje Rančićima, koji su došli iz sela Surčeva u babušničkom kraju. Na izlazu iz sela postojala je turska vodenica na Jugbogdanovačkoj reci, koji su takođe otkupili Rančići.
Ostala je legenda da se Izet na silu oženio devojkom iz porodice Stanković. Kada su srpski vojnici 1912. godine u srpsko-turskom ratu ušli u Bitolj, tada su neki Dobričani pronašli ovog Izeta, koji im je dosta i sa setom pričao o bogatom i lepom životu u Dobriču.
