Snežana (63) i Bratislav Stojiljković (64), rodom Leskovčani, skoro 20 godina veoma uspešno su vodili restoranu Zrenjaninu, ali su onda, na veliko zaprepašćenje svojih prijatelja, rešili da stave tačku na svakodnevnu jurnjavu zbog posla i da se presele u Gornji Dušnik, selo na obroncima Suve planine koje ima svega stotinak stanovnika.
Stojiljkovići su u Gornjem Dušniku od starog i napuštenog domaćinstva napravili svoj mali raj na zemlji, za koji kažu da ih je preporodio.
“Ovde smo dve godine, a čini nam se kao da smo tu celog života. Ne nedostaju nam ni grad, a ni posao kojim smo se bavili. Naprotiv, nema više jurnjave, telefoniranja, dima, stresnih kontrola inspekcija. Uživamo u miru, tišini, čistom vazduhu, zdravoj hrani i netaknutoj prirodi”, istakli su Stojiljković.
Prema rečima Snežane i Bratislava, do dolaska u Gornji Dušnik promenili su više poslova i firmi, a najduže su radili kao ugostitelji u Zrenjaninu.
Nikada ranije, međutim, nisu ni pomišljali da bi njihov dom mogao da bude u selu na obroncima Suve planine, u kraju poznatijem kao Zaplanje.
Bratislav Stojiljković je kazao da je do svoje 45 godine radio u nekioliko društvenih firmi u Leskovcu i Vranju, a kada je morao da zatvori svoju štampariju, rešio je da posao potraži u Vojvodini.
“U banji Rusandi kraj Zrenjanina imao sam rođake i zato sam otišao u taj kraj sa namerom da otvorim restoran brze hrane. Posao mi je dobro krenuo tako da su posle šest meseci u Zrenjanin došli i moja supruga i dva sina”, objasnio je Stojiljković.
Prema njegovim rečima, u Zrenjaninu su odlično radili, imali su i svoju kuću, ali kada su se sinovi oženili i otišli iz tog mesta, rešili su da i oni otuda odu.
“Zapitali smo se šta mi radimo sami u Vojvodini, kada su naši najbliži, sinovi, snaje, unučad negde drugde. Mlađi sin se oženio i živi u Beogradu, a stariji sin sa porodicom živi u Leskovcu, tako da smo odlučili da u blizini rodnog grada potražimo sebi svoj novi novi dom. Igrom slučaja nismo ga tamo pronašli već u Zaplanju”, kazao je Bratislav.
U potrazi za mestom na jugu zemlje gde bi živeli, Stojiljkovići su obišli okolinu Brestovačkog jezera, kanjon Vučjanke i područje Crne Trave, ali nigde nisu našli kuću koja bi im potpuno odgovarala.
U delu Zaplanja gde je Gornji Dušnik, nikada nisu bili i jednom kada je trebalo da se iz Leskovca vrate u Zrenjanin, odlučili su da prođu tim putem.
“Kada smo stigli do brda sa kojeg se vidi cela Suva planina i Zaplanjska kotlina zastali smo oduševljeni lepotom koja se pružala pred nama. Bili smo zaprepašćeni. Predeo pred nama delovao je kao sa druge planete i pitali smo se kako je moguće da ga nikada ranije nismo videli”, istakao je Branislav.
Prema njegovim rečima, putokaz za ribnjak sa pastrmkama doveo ih je do Gornjeg Dušnika i to mesto ih je potpuno očaralo.
“Posle nekog vremena uspeli smo da nađemo upravo ono što smo tražili – kuću na brdu iznad sela sa koga se pruža pogled na celu Babičku goru, a u samom podnožju Suve planine”, kazao je Bratislav.
Svoj novi dom sa okućnicom Stojiljkovići su platili 5.000 evra, ali su mnogo više para uložili u rekonstrukciju i sređivanje kuće po njihovoj meri.
Snežana Stojiljković kaže da se za razliku od njenog supruga ona malo teže privikla na život na selu, međutim sada se toliko navikla na mir i tišinu, da joj gužva u gradu teško pada.
“Imamo svoj mir, svoju baštu u kojoj sadimo povrće i voćnjak. Jedemo zdravu hranu, šetamo po pet, šest kilometara skoro svakog dana, beremo lekovito bilje. Ne žurimo nigde, pijemo kafu bez gledanja na sat, a to nema cenu”, istakla je Stojiljković.
Ona je dodala da je, dok je radila u restoranu, imala ozbiljne probleme sa kičmom, ali nakon što su došli u Gornji Dušnik, ti problemi su gotovo potpuno nestali.
“Odlazimo često u Leskovac kako bi se videli sa sinom, snajom i troje unučadi, ali se već uveče vratimo otuda. Tako je i kad odemo na neko slavlje, odmah uveče vraćamo se u Gornji Dušnik, mada i u Leskovcu imamo veliku kuću i dovoljno prostora za sve”, istakla je Snežana.
Sprat u kući koju su kupili, Stojiljkovići su preuredili u dva apartmana za smeštaj turista, jer nisu želeli da kuću ostave nezavršenu, a taj prostor njima dvoma njima je višak.
“Registrovali smo smeštaj i postavili ga na Buking, tako da nam sada dolaze turisti sa svih strana, uglavnom stranci. To nam ne predstavlja neki veliki teret i obavezu, više kao nešto da razbijemo monotoniju i dopunimo malo kućni budžet”, kazala je Snežana.
Stojiljkovići su na temelju kuće koju su zatekli kada su kupili domaćinstvo, napravili još dva apartmana i započeli njihovo opremanje, tako da će u dogledno vreme turistima moći da ponude i dodatni smeštaj.
