Božić se nekada slavio skromno, za razliku od današnjeg vremena kada se ovaj praznik proslavlja sa bogatom trpezom, a neki ga obeležavaju i zbog pomodarstva. Mnogi običaji koji se vezuju za ovaj dan vremenom su nestali, pogotovo u gradskoj sredini.
Iz svoje arhive, kao zanimljivu činjenicu istoričari izdvajaju obeležavanje Božića 1945. godine.
Naslovna strana Narodnog lista, koji je bio preteča današnjih Narodnih novina, donosi sliku, koja se čuva u Istorijskom arhivu Niš, a na kojoj je napisano: „Nova Jugoslavija se rodi!“, aludirajući na „Hristos se rodi!“. Ispod toga nalazi se jevanđelje po Mateju u kome se između ostalog navodi „nisam došao da donesem mir, nego da donesem mač“.
Prema rečima istoričara Igora Rakića, već posle 20 godina, 1973. godine, Božić je označen kao nacionalistička manifestacija.
„Za to vreme nezamislivo je bilo slaviti Božić. Tadašnje novine opisuju događaje koji su se dogodili za vreme božićnih praznika u nekim krajevima jugoistočne Srbije koji su okarakterisani kao nacionalistički istupi. Pa je tako kao najdrastičniji primer naveden jedan koji se desio na putu Niš-Leskovac u blizini sela Brestovca gde je nekoliko desetina meštana prisilno zaustavilo autobus ,,Jug-ekspresa“ da bi putnicima čestitalo pravoslavni Božić. Mnogi putnici u autobusu su protestovali, ali oni su ipak autobus okitili cerovim grančicama. Već krajem osamdesetih godina mi imamo proslavu Božića u Nišu poput ove danas, sa litijama, liturgijama, čak i ozvučenjem u crkvi, gde su prema pisanju novina čak i stanovnici okolnih ulica mogli da čuju pojanje sveštenika“, kazao je Rakić.
Slično se desilo i autobusima Niš-ekspresa“ koji su saobraćali prema Aleksincu, Beloj Palanci, Svrljigu, Prokuplju i Sokobanji.
„Svi autobusi koji su iz ovih krajeva dolazili u Niš bili su okićeni raznim simbolima kojima se obeležava prvoslavni Božić“, pištu tadašnje novine.
Zapaženo je takođe bilo da su sve crkve u ovom kraju u noći između 6. i 7. januara bile daleko bučnije nego ranijih godina i da su grupe, kako navode, verski nastrojenih mladića i te devojaka javno demonstrirale svoja osećanja.
„Badnjaci su prkosno nošeni ulicama, a sveštenici su u svim crkvama nudili čitava brda verskih listova i časopisa“, sećanja su koja se čuvaju u Istorijskom arhivu Niš
Naši preci su verovali da Božić označava novi početak i da će se tog dana pojaviti neko čudesno biće. To verovanje je usko povezano sa simbolikom rođenja Hrista. Položajnik je bio veoma važan jer je simbolično donosio sreću i zdravlje.
Posebna pažnja je bila posvećena božićnoj trpezi. Svaka domaćica je česnicu pravila sama, a danas smo svedoci toga da je mnogi kupe ili naruče.
Osim ugođaja u hrani, svečani božićni ručkovi slavili su zajedništvo. To je bila prilika da se velike porodice okupe na jednom mestu i da njeni članovi zakopaju ratne sekire ako je tokom godine bilo među njima svađa i neslaganja.
