Odluka Skupštine grada Beograda o zameni postojećih trolejbuskih linija linijama električnih autobusa, stupila je na snagu, objavljivanjem u Službenom listu, pa inicijativa kompanije “Strela” Obrenovac, o rešenju za deo gradskog javnog prevoza, može da se sprovede u delo, preneo je portal Biznis.rs.
Planirano je da na sedam trolejbuskih linija vozi 100 električnih autobusa, i to po ceni od 914,16 dinara po kilometru, koliko bi grad plaćao naknadu budućem privatnom partneru.
Samoinicijativni predlog projekta javno-privatnog partnerstva (JPP) za gradski prevoz putnika “Strele”, na koji se odluka odnosi, stigao je 20. decembra prošle godine do gradskih institucija, da bi se 24. decembra o njemu izjasnila i republička komisija za JPP, a dan kasnije i gradski odbornici na skupštini.
Kako je navedeno, materijal koji je dostavljen gradskim odbornicima na odlučivanje, odnosno dokument nazvan “Samoinicijativni predlog projekta…”, nema zaglavlje niti je potpisan na kraju, pa se zapravo samo posredno, iz obaveštenja Sekretarijata za javni prevoz o njegovom prijemu, može zaključiti da je reč o predlogu “Strele”.
Sve to, međutim, ne znači nužno da će “Strela” Obrenovac, kao idejni tvorac, automatski i biti izabrana za privatnog partnera za ovaj projekat, ali joj ničim nije ograničeno niti zabranjeno da učestvuje u budućoj proceduri za koju je, kao autor samoinicijativnog predloga, sugerisala konkretna rešenja, preneo je Biznis.rs.
Tako je predloženo a gradska Skupština je prihvatila, da u obaveze privatnog partnera spada posedovanje odgovarajućih vozila i vozača, da obezbedi kvalitetnu uslugu, ali i da izgradi minimum jedan depo za parkiranje, kao i da privede nameni deo trolejbuskog depoa na opštini Stari grad.
Javni partner, kako stoji u dokumentu, ima pravo da odredi trase, broj polazaka i režim rada, ali i da ustupi deo trolejbuskog depoa.
“Javnim ugovorom će se detaljnije urediti međusobna prava i obaveze”, stoji u samoinicijativnom predlogu “Strele”.
Dalje piše i da je ukupan planirani iznos troškova naknade, na godišnjem nivou, u periodu 2025-2026. godine, u iznosu od 5,68 milijardi dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), utvrđen na bazi planiranog broja kilometara i planirane naknade po kilometru za datu vrstu električnih autobusa.
“Navedene analize izvršene su na osnovu pretpostavke da će ugovorno javno-privatno partnerstvo biti zaključeno na period od 20 godina”, piše u predlogu koji daje i procenu strukture cene usluge po pređenom kilometru od 914,6 dinara.
Ta struktura podrazumeva ključne parametre za promenu cene, kretanje srednjeg kursa evra, troškova zarada, cene struje i inflacije, odnosno potrošačkih cena.
Najveći procentualni uticaj na cenu usluge po kilometru imalo bi kretanje troškova zarada.
“Strela” je baš zbog rasta plata u Beogradu tražila aneksiranje ugovora o obavljanju javnog prevoza na 293 autobuske linije i promenu cene po kojom prevoznici obavljaju tu komunalnu delatnost, piše Biznis.rs.
I na kraju, budući partner grada u okviru ovog javno-privatnog partnerstva trebalo bi da bude izabran u postupku dodele javnog ugovora gde, kako se ističe u Samoinicijativnom predlogu, postoji mogućnost da se prevoznici koji sada obavljaju uslugu prevoza u prigradskom i lokalnom saobraćaju jave kao budući privatni partneri.
Skupština grada Beograda je 25. decembra prošle godine, kada je usvojila odluku o ukidanju trolejbuskih linija i njihovoj zameni električnim autobusima, zamalo glasala i o predlogu Grada da jednostrano raskine ugovor sa kompanijama “Strela” Obrenovac, “Strela” Ub, “Lasta” i “Lastra”, koji su u septembru prošle godine dobili posao prevoza putnika na prigradskim i lokalnim linijama.
Taj posao je vredan 69,1 milijardu dinara, odnosno 589 miliona evra, i zaključen je 2023. na deset godina, ali je Grad Beograd zaključio da je konzorcijum prevoznika prekršio ugovor.
Ta odluka skinuta je sa dnevnog reda posle jednodnevne obustave rada u Lasti.
“Strela” Obrenovac je sredinom prošle godine, zajedno sa “Strelom” Ub, od Beograda dobila i posao prevoza na linijama 100 i 700, vredan oko 460 miliona evra u narednih 10 godina.
