U Srbiji se na putu od proizvođača električne energije do potrošača za godinu dana izgubi količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja, piše mesečnik Biznis i finansije.
Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10 odsto, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja struje u Srbiji je u prvih sedam meseci ove godine bila za 13,4 odsto manja nego u istom periodu lane, a najveći potrošači su domaćinstva sa udelom od 49 odsto u ukupnoj potrošnji, dok se udeo industrije od 31 odsto skoro ne menja u poslednjih nekoliko godina.
Iz Ministarstva energetike najavljuju da je za uvoz električne energije u predstojećoj grejnoj sezoni izdvojeno tri milijarde evra, skoro tri puta više nego što je Srbiju koštao uvoz struje tokom prethodne grejne sezone.
Stručnjaci kao glavni razlog za sve izraženije nestašice struje na domaćem tržištu navode višedecenijski manjak ulaganja u proizvodne kapacitete i distributivnu mrežu.
Analiza Fiskalnog saveta Srbije o strukturnim problemima u domaćoj energetici pokazuje da se na putu od proizvođača do krajnjih korisnika svake godine u prenosnom i distributivnom sistemu izgubi oko 4.500 gigavat sati (GWh) električne energije, što je oko 13 odsto ukupne bruto potrošnje.
Za razliku od gubitaka u prenosu koji su tek nešto veći od proseka zemalja CIE i približno odgovaraju tehnički opravdanim nivoima, gubici distributivnog sistema su više nego dvostruko veći – 12 odsto u Srbiji naspram 5,5 odsto u zemljama centralne i istočne Evrope. Posle Crne Gore i Severne Makedonije, Srbija ima ubedljivo najveće distributivne gubitke u odnosu na druge zemlje u tom regionu.
Prilikom transporta električne energije na velike razdaljine, od proizvođača do krajnjih korisnika, neminovno je da se određena količina energije izgubi zbog transformacije sa viših na niže naponske nivoe. Međutim, tehnički opravdane gubitke u Srbiji povećava relativno visoka potrošnja na niskom naponu u domaćinstvima, koja je skoro dvostruko veća od proseka u zemljama CIE, piše Biznis i finansije.
Pored toga, velike gubitke uzrokuje krađa električne energije, što potvrđuju podaci iz tehničkih izveštaja Elektrodistribucije Srbije (EDS) o velikim razlikama u gubicima po distributivnim područjima. Distributivni gubici kreću se od nešto manje od sedam odsto u Pirotu do čak 32 odsto u Novom Pazaru.
Krađa električne energije je jednostavnija zbog zastarele merne infrastrukture i neefikasne kontrole brojila. Oko 60 odsto krajnjih potrošača za merenje potrošnje koristi elektromehanička brojila, koja olakšavaju zloupotrebe a otežavaju kontrolu. Pametna brojila poseduje manje od četiri odsto korisnika, a svega 0,3 odsto ima brojilo sa svim potrebnim funkcionalnostima.
Takva merna infrastruktura koči razvoj daljinskog sistema nadzora koji bi, pored preciznijeg merenja potrošnje, obezbedio da se blagovremeno uoče i kazne potrošači koji se neovlašćeno priključuju na mrežu.
Primetno je i da pada pouzdanost u snabdevanju električnom energijom. Broj prekida u snabdevanju strujom se lane povećao za 10 odsto u poređenju sa 2018. godinom, a kada se prebroje planirana i neplanirana isključenja, proizilazi da krajnji potrošači u Srbiji bez struje mogu da ostanu u proseku i više od osam puta u toku godine.
Pritom, isključenja godišnje traju u proseku 15 sati, od kojih čak 10 sati odlazi na saniranje neplaniranih prekida u snabdevanju električnom energijom. To je daleko iznad proseka u zemljama CIE, gde krajnji potrošači ostaju bez električne energije manje od tri sata tokom cele godine.
Česti prekidi u snabdevanju strujom su dobrim delom posledica zastarele infrastrukture. U Srbiji su prošle godine podzemni kablovi činili manje od petine ukupne distributivne mreže. To je ispod proseka CIE, posebno u poređenju sa Slovenijom i Češkom koje su još 2016. godine više od 40 odsto sopstvene niskonaponske i srednjenaponske mreže zasnivale na podzemnim kablovima, skupljim za ugradnju ali po pravilu efikasnijim.
Pouzdanost snabdevanja ugrožava i veliki procenat drvenih stubova kojima se razvodi čak 30 odsto nadzemne distributivne mreže u Srbiji, a koji su podložni većim oštećenima u slučaju vremenskih nepogoda.
Osnovni uzrok ovih problema su nedovoljna ulaganja u distributivni sistem, koja su u prvoj polovini prethodne decenije iznosila svega 60 do 65 miliona evra godišnje, da bi od 2015. do 2020. porasla na oko 100 miliona evra u proseku. Ali i ovako uvećane investicije su bile za oko 20 odsto niže od potrebnih sredstava za održavanje postojećih infrastrukturnih kapaciteta, a realizacija kapitalnih ulaganja za trećinu manja od planiranog.
Prema procenama Fiskalnog saveta, da bi se rešili sistemski problemi u distribuciji električne energije i zaustavilo dalje propadanje zapuštene i zastarele domaće mreže, potrebno je povećati godišnja ulaganja za približno 200 miliona evra. To je oko 100 miliona evra više u odnosu na visinu investicija u prethodnih nekoliko godina i 50 odsto iznad nivoa amortizacije.
Investicije bi prvenstveno trebalo usmeriti na ugradnju pametnih brojila i modernizaciju zastarele razvodne infrastrukture. Međutim, usled lošeg poslovanja, EDS nema dovoljno sredstava da bi finansirao toliko povećanje ulaganja. Preduzeće je u periodu od 2015. do 2021. imalo kumulirani neto gubitak od 15 miliona evra, ali ako se izostave prihodi od naplaćenih zateznih kamata, kursnih razlika i drugih finansijskih transakcija, ukupni gubitak premašuje 200 miliona evra.
