Uprkos tome što je korupcija u pravosuđu problem na celom Balkanu, nijedna druga zemlja nije pratila primer Albanije u rigoroznoj proveri sudija i tužilaca i otkrivanju onih koji ne mogu da objasne poreklo svog bogatstva, u kojoj je posle sprovedenih provera posao izgubilo oko 45 odsto svih sudija i tužilaca.
Kako je danas saopštila Balkanska istraživačka mreža (BIRN), u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji imovinske karte javnih zvaničnika, među kojima su sudije i tužioci, u celini su javno dostupne, ali njihova tačnost se zvanično ne proverava, dok se u Srbiji izuzeci prave za sudije i tužioce koji se bave organizovanim kriminalom, terorizmom i korupcijom.
BIRN navodi da je “zajedničko za ove zemlje da imovinske karte sudija i tužilaca podležu daljim proverama samo ako postoje osnovi sumnje u nepravilnosti, ili na osnovu medijskih izveštaja”, a nisu javno dostupne sve dok sudije i tužioci koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala ne napuste javnu funkciju, i objavljuju se tek dve godine nakon prestanka funkcije.
“Međutim, kada su novinari BIRN Srbije tražili od Agencije za sprečavanje korupcije informacije o nekretnini jednog zvaničnika koja nije bila evidentirana u javno dostupnom registru, Agencija je tu nekretninu dodala u registar odmah po prijemu BIRN-ovih pitanja. BIRN je zato uputio još jedan dopis pitajući Agenciju zašto je sporna nekretnina dodata naknadno, posle BIRN-ovog dopisa”, navodi BIRN.
Kako se navodi, “u odgovoru je potvrđeno da su menjali podatke u imovinskoj karti, uz obrazloženje da je funkcioner spornu nekretninu prijavio, ali da Agencija do tog trenutka nije ažurirala njegovu javno dostupnu imovinsku kartu”.
Za razliku od Srbije, zaključno sa 31. januarom ove godine, u Albaniji je 359 sudija i javnih tužilaca otpušteno nakon procesa provere koji je pokrenut 2016. godine kao deo značajne reforme pravosuđa u Albaniji, što čini oko 45 procenata svih sudija i tužilaca.
BIRN ističe da u procesu provere u Albaniji teret dokazivanja nije bio na komisiji, odnosno nije komisija morala da dokazuje nečasno postupanje sudije ili tužioca, već su sudije i tužioci morali da objasne odakle potiče novac kojim finansiraju svoj način života.
U slučaju sudije Artura Malaja, nakon procesa provere u albanskom pravosudnom sistemu, nadležna komisija je potvrdila da on može da ostane na svojoj funkciji, nakon čega su bili angažovani međunarodni eksperati da bi se izvršila ponovna provera, ne samo Malajevog imetka, već i optužbi o povezanosti s kriminalom.
“Proces je rezultirao Malajevim otpuštanjem, pošto je sud utvrdio da nije uspeo da objasni poreklo najmanje 45.000 evra prihoda. Međutim, odlučeno je da nema potrebe da se ispituje da li ima raskošnu vilu u primorskom gradu Vlori, kao i da li je povezan sa organizovanim kriminalom”, navodi BIRN.
Dodaje se da u zemljama regiona postoje razlike oko prijave imovine, pa se tako u Severnoj Makedoniji promena smatra relevantnom samo ako vrednost prelazi 20 prosečnih plata, što je otprilike 11.000 evra.
U Crnoj Gori ta suma je 5.000 evra, dok u Srbiji promena u vlasništvu nekretnine ili prihod mora biti prijavljen samo ako vrednost promene premašuje prosečnu platu pre oporezivanja.
